Pročitaj mi članakHrista su razapeli između dva lopova, po nekima dva razbojnika. Ivica Dačić još je crnje razapet. Istok i Zapad vide ga kao glavu prelazne Vlade, a članstvo kao spasitelja opstanka socijalista u vlasti. Onih najbližih troje, četvoro, gledaju u njemu čobanina koji im dovodi krave na mužu. A on vaga kako da se pozicionira prihvatljivo svakoj strani. E, to će ići malo teže.
Устав га је обавезао да по Вучићевој оставци, или смени, буде прелазни председник и вади вруће кестење из ватре прелазне Владе. Немир му уноси веома тиха и изненадна посета Бошка Обрадовића руској амбасади у Београду. Без новинара, без саопштења, без помпе. Довољно да се Ивица узврпољи. И узврпољио се видно, па кренуо да се бреца по Јадранки и прети да би повукао предлог за промену Устава, само да може. Веома га је узнемирила могућност да Русија има резервног играча, мада је Обрадовић далеко од било каквог „играча“.
Утопити се, или не утопити – питање је сад! Ако се утопи постаће наквашена крпа, којом Вучић брише зној са чела, нешто као онај наквашени ватерполиста. Ако се не утопи, може да се деси да постане исцеђена крпа, па падне до цензуса, јер СПС константно пада. Теоретски, тренутно на око 8-9% подршке, а до априла биће још напредњачких удара на оно мало јавних предузећа у којима се СПС нешто пита, што значи да Вучић наставља да му измиче бирачко тело под ногама. Слаб Дачић – јак Вучић и обрнуто.
Тренутно у Србији социјалисти држе само две општине, па би се дало закључити да су на издисају. Незадовољство у странци је велико, нарочито ван београдске погаче. Без функција на локалу и фотеља у јавним предузећима, Дачић више нема структуру којом би мотивисао гласаче. Напредњаци га минирају на сваком кораку. Пензионери за пар еура променише ћуд. Сад је Вучић баја.
Вођен непогрешивим инстиктом политичког преживљавања, свестан да је Вучић грогиран, а такви су непредвидиви, Дачић покушава да се позиционира тако да у сваком сценарију захвати премијерску позицију. Исто му је прошло 2012-те у епизоди са Тадићем и Николићем. Али, тада је имао бирачку подршку, а данас му је само остао коалициони потенцијал, што је по његовој процени кључно за плашење и ценкање. У тој партији блефа, ја теби председниче, ти мени премијеру, постоји Ивичин кец у рукаву. Ако се кандидујем, победити нећу, али нећеш ни ти, па да видимо колико је тежак мој коалициони потенцијал у другом кругу?
„Можда се у Србији још не зна ко ће бити председник, али се сигурно зна ко ће бити премијер“ – историјска је Дачићева. Он поново игра на ту карту, која је реална кад се узме у обзир колико се „чале“ свима згадио, а Вучић нема с киме осим сам са собом и евентуално Ивицом. Извеснији је „руски сценарио“, који је из Москве пренео председник покрета Ослобођење, Млађан Ђорђевић, поготово кад се зна да и Америка није против мирног трансфера власти по очекиваном Вучићевом паду – од прелазне Владе до слободних избора.
Реалност је и да је Дачић поузданији партнер код Путина и Лаврова него на Андрићевом венцу, јер за разлику од Вучића, неће ударити на Додика и Републику Српску и неће уводити санкције Белорусији. Осим тога, Дачићев кадар се налази у НИС-у и Гаспрому, а Русима је то довољна гаранција да неће доћи до реализације потписане диверсификације.
Ивица Дачић зна шта значи истовремена руска и америчка подршка. Најбоље зна шта значе Британци. Оно што још не зна, то је да резервни играч у јануару иде код потпредседника руске Думе.
Шта мислиш Ивице, зашто?
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 24, 2021
