Pročitaj mi članak
Легенда српског новинарства, помало глумац, често филмски критичар, увек Београђанин, заувек Делија. То би биoкратaк опис Богдана Тирнанића.
Када се прича о Београду, о његовим знаменитостима и људима, свакако да је незаобилазна тема Богдан Тирнанић. Најбоље је познавао Београд, знао да га воли и знао да о њему пише праве речи, оне са мером и лепотом. Познавао је живот боље од других, увек је имао одмерену реч за ситуацију и добру критику за добро дело. Био је заиста „Београђанин по занимању“.
За биографија ове свестране личности мало је простора. Као новинар током каријере је радио за „Борбу“, „ТВ ревију“, „Око“, „Књижевну реч“, „Телеграф“, „Дневни телеграф“, „Недељни телеграф“, „Национал“, „НИН“ итд. Радио је и на Телевизији Београд и на Телевизији Политика. Као глумац опробао се у филмовима „Рани радови“, „Црни бомбардер“,„Због једне дивне црне жене“, „Живети као сав нормалан свет“, у серији „Отписани“.
Писао је као сарадник на сценарију за филм „Дечко који обећава“ и са Душаном Прелевићем сценарио за филм „Последњи круг у Монци“. Ова два сценарија доказ су како је добро познавао дух Београда и београдске шмекере, што је и сам био. Писао је и објављивао сам или у коауторству. Написао је књиге „Београд за почетнике“, „Београд за понављаче“ итд. Волео је да ради са Душаном Прелевићем, са њим је и објавио „Београдске приче“. У једном делу „Београда за почетнике“ показао је сву љубав према Црвеној Звезди и многима дао објашњење шта је Црвена Звезда. Једна од неколицине сјајних реченица из ове књиге је и:
Но, Црвена Звезда тешко да би постала феномен какав јесте да у време свог настанка није привукла сву београдску мангупарију којој је изнад свега било до терања контре.
Тирке је знао да погоди суштину. За многе ствари је био у праву, али није хтео да буде гласан. Ипак, у једном интервјуу, 2000. године, у свом маниру је објаснио суштину наших проблема говорећи о одласку људи из Србије:
Вас је отишло 500 хиљада. Толико броји најјача партија у Србији. Могли сте да промените власт кад сте хтели. Али, због тог новог осећања света млади не осећају потребу да нешто мењају у Србији, већ мењају место боравка. То је опортунистички, али је тако.
Стари Београд
Увек и свуда је био Београђанин. Бранио је његов углед и част. Дух послератног Београда 50-тих година 20. века је дух Тиркета и његових пријатеља. У итом интервјуу је рекао још једну култну реченицу:
Када су неки покушавали да ми кажу како је Београд мало место у односу на Чикаго, на пример, ја их питам када је Реал Мадрид играо у Чикагу, када је Манчестер Јунајтед погинуо враћајући се са утакмице из Чикага? Све велике филмове видео сам у овом граду, све велике представе, све велике концерте, све велике утакмице, све велике кафане су биле у овом граду…
Мени се чини да оваквог Београда више нема, као што нема ни Тиркета. У свом опроштајном тексту од Богдана Тирнанића Теофил Панчић спомиње једну Тиркетову реченицу са неке друге сахране: „Умро новинар, па шта – ће направимо другог“.Чини ми се да тешко можемо направити оваквог, тешко да Тиркету има замене. Био је један и непоновљив. Легенда Београда.
