Pročitaj mi članakGoran Šević, nekadašnji tehnički direktor na beogradskoj televiziji Studio B, kao i njegov kolega reporter Nebojša Đurđević, bliski su saradnici optuženog vlasnika narko-plantaže "Jovanjica" Predraga Koluvije, koji bi na predstojećem suđenju trebalo da budu saslušani kao svedoci.
Док је Шевић, према сопственим тврдњама, које је изнео на саслушању пред специјалним тужиоцем, тврдио да је био ангажован као консултант за менаџмент на „Јовањици“, његов телевизијски колега Ђурђевић био је задужен за односе с јавношћу и маркетинг.
Foto: Printscreen/minrzs.gov.rs
Да су обојица, међутим, имали много озбиљније улоге и задужења на Колувијином имању тужилаштво је сумњало од почеткла, посебно у случају Шевића. Наиме, током истраге је утврђено да је он учествовао у телефонској комуникацији и размењивао шифроване поруке у апликацији „Разговор“ с Колувијом и припадницима безбедносних структура, који су се нашли на оптуженичкој клупи у случају „Јовањица 2”. Његов број евидентиран је и у пресретнутој комуникацији у оквиру групе „Савет за безбедност“, коју су чинили припадници безбедносних структура из редова БИА, МУП и ВОА, а чији је основни задатак био да штите имање, како наводи тужилаштво у оптужници.
Проблематичне поруке
Чланови те групе су били управо они који су се након неколико месеци од Колувијиног хапшења и сами нашли под истрагом, која је резултирала оптужницом “Јовањица 2” . Овом оптужницом, пак, из неког разлога нису обухваћени баш сви чланови групе „Савет за безбедност“, па је тако управо Горан Шевић зарадио само статус сведока.
Он је током саслушања у Специјалном тужилаштву доста штуро и неодређено одговарао на питања у вези с тајном комуникацијом у оквиру групе „Савет за безбедност“, тврдећи да се махом не сећа ни групе с таквим именом, ни комуникације. Сећања би му се, пак, освежавала сваки пут када би му тужилац предочио транскрипте пресретнутих порука, од којих је, оне мање „проблематичне“, махом у вези са исплатом новца, успевао некако да објасни. С друге стране, оне најпроблематичније, које су према ставу тужиоца размењене у дану када је ухапшен Колувију, остале су без објашњења.
На питање тужиоца да ли је он аутор порука послатих након Колувијиног хапшења „Дођите у мој ресторан“, „Стигао је Банана“, „Кенџа послао поруку право у циљ“, „Употребите сав свој животни и радни кредибилитет“, Шевић је одговарао да се не сећа.
Да, ипак, није све заборавио, потврдио је сваки пут кад је требало да одговара на питања у вези с оптуженим полицајцем Миланом Кендијом, за кога је рекао да га познаје 25 година, као и да је он најпоштенији полицајац без иједне мрље.
Након Колувијиног хапшења, Шевић упутио његовим сарадницима из БИА, МУП и ВОА шифровану поруку “Wхат’с тхе наме оф тхе гаме”, па их окупио у својој кафани „Булевар“ на Врачару.
Кендијино име засигурно је највећи „проблем“ у оптужници „Јовањица 2“ због његових претходних активности у вези с највишим функционерима СНС, па и самим председником Александром Вучићем.
Тако је потпредседник Народне странке Мирослав Алексић пре скоро пола године, показао јавности фотографије на којима се види Кендија с представницима извршне власти.
„Све је то иста дружина“, рекао је тада Алексић, тврдећи да фотографије јасно доказују да су Кендија, али и његов рођак Колувија добро знани председнику државе.
Веза с Миличком
На другој страни, бивши репортер Студија Б и ПР Јовањице Небојша Ђурђевић тврдио је на саслушању, у случају „Јовањица 2“, да је Колувију лично водио на „упознавање“ с државним секретаром МУП Милосавом Миличковићем, некадашњим првим човеком бившег министра Небојше Стефановића.
Шта је био разлог за упознавање није сасвим сигурно, иако је адвокатица Предрага Колувије више пута напоменула да би управо Миличковић могао бити особа која је могла да потврди одбрану да је Колувија узгајао индустријску конопљу, а не марихуану, као и да је МУП све то добро знао.
Суђење припадницима БИА, МУП и ВОА тапка у месту
Суђење у случају „Јовањица 2“, којим су обухваћени заштитници Предрага Колувије из редова БИА, МУП и ВОА, већ неколико месеци тапка у месту због упорних одлагања припремних рочишта, која полако почињу да попримају очигледне обрисе опструкције. Управо ова одлагања онемогућавају суд да донесе одлуку о предлогу тужиоца да се оба случаја споје у један предмет.
