Бежи, Вучићу, стиже Лаура: ЕУ покреће истрагу због проневере пара током ковида?!

Предраг Поповић

13:15 14.03.2024.

У операцији "Адмирал", коју је Европско јавно тужилаштво спровело пре годину и по дана разбијена је међународна криминалну мрежа, која је нанела штету чланицама Европске уније већу од 2,2 милијарде евра. У тој мрежи налазили су се фирме и појединци из Србије. Сада тужилаштво, које предводи Лаура Ковеши, покреће истраге незаконитог и ненаменског трошења новца, који је ЕУ донирала Србији у време Ковид пандемије. Осим тога, Вучић, Брнабићка, Мали и остали саучесници из врха власти мораће да положе рачуне за пројекте у грађевинарству, енергетици, правосуђу и дигитализацији. Кад српско тужилаштво не предузима ништа, онда ће европско морати да раскринка криминалне и корупционашке афере, којима је напредњачки картел опљачкао грађане и буџет Србије, али и фондове Европске уније.

Као што годинама черупа буџет Србије, Александар Вучић пљачка и европске фондове. У време пандемије корона вируса извршио је серију превара приликом куповине заштитне опреме и медицинских апарата новцем, који је Европска унија донирала Србији.

– Не питајте ме како сам набавио респираторе, касније ме гоните, радите шта хоћете – говорио је Вучић у марту 2020. године, а овог марта ће морати да европским истражитељима положи рачуне за сваки респиратор, за сваку дозу вакцине и заштитну маску.

Европски парламент је усвојио резолуцију, којом је осумњичио власт у Србији за крађу избора. Негативне политичке оцене и, нарочито, претње финансијским санкцијама забринуле су Вучића. Како и не би, кад су му најутицајније немачке, француске и остале странке и њихови лидери, оптужбама из резолуције, послали поруку да више нема њихову подршку.

Ухваћен у крађи, Вучић покушава да избегне казну на два начина. Прво, одмах је прихватио све препоруке ОДИХР-а и наредио да се понове избори у Београду. Сређивање бирачког списка, отварање режимских медија за опозицију и други услови, које ОДИХР предлаже као решење политичке кризе у Србији, нису велики проблем за Вучића. Њему је важно да избегне међународну истрагу изборне крађе, коју је извршио 17. децембра прошле године. На тој нади изградио је другу одбрамбену стратегију, која се своди на куповину времена до јунских избора за Европски парламент. Следећег месеца почиње изборна кампања, а потом и конституисање парламента, па новог састава Европске комисије. Док се тај процес заврши, стићи ће јесен. Ко ће се у бриселској новој владајућој гарнитури сећати покрадених српских избора и резолуције?

Колико год му били непријатни, Вучићеви политички проблеми су само бледа сенка у односу на правне, с којима га суочавају Европски ревизорски суд и Европско јавно тужилаштво.

Европски ревизорски суд је задужен за контролу управљања финансијама Европске уније и, како се наводи у статуту те институције, „делује као независни заштитник финансијских интереса грађана ЕУ“. Тај суд, са седиштем у Луксембургу, овлашћен је да спроводи контролу „у институцијама и агенцијама ЕУ, у сваком телу које у име Уније управља приходима или расходима“ и, што је за Србију најважније, „код било које физичке или правне особе која прима средства из буџета ЕУ“. Ревизорски суд није овлашћен за спровођење истрага, па уочене случајеве корупције и других незаконитих активности пријављује Европској канцеларији за борбу против превара или Канцеларији европској јавног тужилаштва, које потом формирају предмете и поступају у складу са својим надлежностима.

Поступајући по захтевима Европског ревизорског суда, Европско јавно тужилаштво је само у првој годин од оснивања, 2021, поступала по више од 4.000 пријава, отворила је 929 истрага и дала налоге за замрзавање 259 милиона евра. Највише истрага је, логично, вођено у земљама чланицама Европске уније. По броју предмета се истичу Италија, Чешка, Литванија и Португалија, а у последње време и Хрватска. Управо примери из Хрватске показују за које врсте корупције су тренутно на удару Европског ревизорског суда и Европској јавног тужилаштва.

Канцеларија Европског јавног тужилаштва (ЕППО) средином децембра прошле године подигла је оптужницу против двојице хрватских држављана због „субвенцијске преваре и злоупотребе положаја и овлашћења“. Европска унија је суфинансирала пројекат изградње винарије и садње винограда са 70 одсто од укупно 620.000 евра. Истрага је утврдила да су оптуженици, од којих је један државни функционер, пројекат финансирали новцем за који немају легално покриће. Добијени новац су поделили, а европској Агенцији за субвенције у пољопривреди, рибарству и руралном развоју подвалили су технолошки елаборат у коме су неки стари виноград покушали да представе као нови. Осумњичени преваранти су ухапшени 29. фебруара ове године.

Европско тужилаштво је средином фебруара 2024. покренуло истрагу на Геодетском факултету Унивезитета у Загребу, такође због сумње да су извршене субвенцијске преваре и корупција.

– Европско јавно тужилаштво фокусирано је на предмете који укључују озбиљан организовани криминал, са циљем да чланицама Европске уније врате штету. Тужилаштво тај циљ може да оствари оснивањем елитног корпуса висококвалификованих истражитеља финансијских превара који би на нивоут тужилаштва могли да раде на транснационалном нивоу – рекла је Главна европска тужитељка Лаура Ковеши.

На њено инсистирање, ЕППО је добио овлашћења да спроводи и „прекограничне истраге“ у свим државама чија правна или приватна лица користе фондове Европске уније. У раду Европског јавног тужилаштва не учествују Мађарска, Пољска, Ирска, Шведска и Данска, али и у тим државама се несметано спроводе истраге, замрзава имовина, дижу оптужнице и воде судски поступци.

Због тога се Вучић више плаши истрага субвенцијских превара, које води Лаура Ковеши, него резолуције Европског парламента. И њему је јасно да са ЕППО не може да тргује, не може да избегава одговорност и купује слободу политичким уступцима око Косова и Метохије, Републике Српске и сличне робе из његовог продајног каталога.

Тужитељка Ковеши је средином октобра 2022. године формирала предмет и отворила истрагу спорних набавки вакцина за чланице Европске уније. Због сумње да је ненаменски трошила средства из буџета ЕУ на удару се, поред неколико чланова Европског парламента, нашла и Урсула фон дер Лајен, председника Европске комисије.

Фон дер Лајен је осумњичена за корупцију приликом куповине неколико милијарди доза „Фајзерове вакцине“. На основу пријаве групе посланика Европског парламент да је Фон дер Лајен водила тајне преговоре о набавци тих вакцина са извршним директором „Фајзера“ Албертом Бурлом, Европски ревизорски суд је од Европске комисије затражио информације о „прелиминарним преговорима“ за куповину скоро две милијарде доза вакцине, као и извештаје о консултацијама са стручњацима, записнике са тих састанака и детаље договорених услова. Ревизори су од председнице Европске комисије захтевали и да им достави текстуалне поруке с приватног телефона, које је размењивала с Бурлом. Фон дер Лајен је одбила да сарађује. Ревизорима је, уместо тражених садржаја, дала објашњење да се у Комисији „не чувају краткотрајни, пролазни документи“. Европски ревизорски суд је тада случај пријавио Европском јавном тужилаштву, с препоруком да покрене истрагу, која би требало да открије детаље преговора са „Фајзером“ и ко је и зашто уништио јавну евиденцију.

Иначе, Урсула фон дер Лајен је имала главну улогу у сличној корупционашкој афери док је била на функцији министра одбране Немачке. И тада су нестали докази о додели уносних уговора, као и поруке са приватног телефона, које је размењивала с власницима и адвокатима компанија. У Европском парламенту, на седници на којој је изабрана за председницу Комисије, Фон дер Лајен је рекла да је „научила лекцију“. Но, сада је изложена новој истрази, у којој је осумњичена за корупцију вредну, како се процењује, од око 70 милијарди евра.

Ако тужитељка Ковеши може да води независну истрагу против председнице европске владе, може и против Александра Вучића. Разлика је само у томе што је Вучићев случај компликованији. Уз сумњу на корупцију, у његовом случају су укључене и субвенцијске преваре, односно проневера новца из европских фондова.

Осим директних инвестиција, које су износиле око 16 милијарди евра, Европска унија је, од 2001. године, донирала Србији скоро четири милијарде евра. У последњих пет година ЕУ даје Србији просечно 300 милиона евра бесповратне помоћи. Финансијак подршка ЕУ је усмерена на секторе образовања, пољопривреде, локалног развија, јавне управе, правосуђа, енергетике, транспорта и, наравно, здравства.

Према подацима са званичних сајтова институција Европске уније, из тих фондова је у српски здравствени систем стигла помоћ од преко 200 милиона евра, плус кредити у износу од 250 милиона, којима је Европска инвестициона банка дала за изградњу 20 болница, укључујући и Институт Торлак.

Европска унија је, у време пандемије корона вируса, финансирала опремање болница, лабораторија, завода за трансфузију крви и поклонила је 252 амбулантна возила, од који су 122 испоручена са респираторима. Само у том пројекту ЕУ је Србији поклонила 8,7 милиона евра. Европска инвестициона банка је, са 34 милиона евра, финансирала изградњу нове зграде Клиничког центра Ниш и реновирање 45.000 квадрата постојећих објеката.

Средствима из ЕУ опремљена су одељења за интензивну негу са 38 кревета и полинтензивну негу са 42 кревета, као и још 520 кревета. Из буџета Србије је за тај пројекат извдојено 16 милиона евра за набавку медицинске опреме. Наравно, и тај посао је пратила корупционашка афера у којој је главну улогу имао тадашњи министар здравља Златибор Лончар.

За разлику од Урсуле фон дер Лајен, која је дискретно, далеко од јавности, обављала своје корупционашке активности, Александар Вучић се јавно хвалио криминалним комбинацијама. Ма колико деловале умоболно, у његовим изјавама утиснути су трагови корупције.

– Набавио сам 50 респиратора. То нигде не пише у званичним извештајима. Респиратори су од данас државна тајна. У једном делу политичке олигархије то критикују. Радите шта хоћете, ми ћемо да се сналазимо, да набављамо што је могуће више апарата. Ја сам крив! Шта вас брига како сам набавио? И још ћу! Сналазим се. Па ме гоните једног дана што сам набављао респираторе и трудио се да помогнем земљи да сачувамо здравље људи – рекао је Вучић 14. марта 2020. године на конференцији за медије.

Да би доказао колико се брине за здравље грађана, истих оних које је држао у кућном притвору, Вучић се 23. јула 2020. године похвалио како је успео да набави много већу количину респиратора.

– Србија има довољно респиратора. У овом тренутку имамо чак 958 неотворених респиратора у магацину у Кршњешевцима, а још 72 респиратора стижу за 24 сата. И то је 1.030 респиратора. Ако се не варам, они су неотпаковани. У овом тренутку, до јутрос је било 205 људи на респираторима, а у болницама имамо још око 400 респиратора. Дакле, људи, ми имамо 1.500 слободних респиратора. То је посао наше државе, било је потребно да се то обезбеди и наша држава је то урадила – рекао је Вучић.

Уместо да објасни од кога је и по којој цени купио респираторе, Вучић се ругао: „Све државе купују респираторе на црном тржишту. То радимо и ми, на црном тржишту наши људи у црном купују све што могу.“

На исти начин је манипулисао са подацима о набавци вакцина против Ковида 19. Из Кине је, наводно, стигло 8.500.000 доза две врсте вакцина. Из Русије милион, а не зна се колико је набављено „Фајзерових“ и „Модерниних“ вакцина. Не зна се ни колико је доза вакцина Вучић поклонио Црној Гори, Босни и Херцеговини и Македонији током својих пропагандних акција, којима је хтео да се представи као велики хуманиста и филантроп.

Вучић је новац пореских обвезника, а и онај из европских фондова, трошио на изградњу непотребних болница за Ковид 19. Око 45 милиона евра је потрошено на болнице у Батајници, Новом Саду и Крушевцу. Буџетска средства су завршила на рачунима фирми Звонка Веслиновића и осталих Вучићевих тајкуна, а болнице су напуштене после „победе у рату с невидиљивим непријатељем“. Објекти су напуштени, дворишта су затрављена, а већина медицинских апарата, опреме и кревета је однета ко зна где. Тек повремено, кад би се јавност узнемирила вестима о Вучићевим пропалим инвестицијама, његови сарадници би пласирали најаве о томе како ће се искористити запуштени објекти. Даница Грујичић, министарка здравља, средином јула прошле године, изјавила је како је, после обиласка тих болница, сагледала капацитете и закључила да су оне „одлично опремљене и могу да послуже за палијативну негу пацијената који болују од тешких хроничних болести, често у терминалним фазама, пошто више нису потребне за основну намену због које су изграђене“. Министарка је објаснила да у те болнице треба да буду смештени пацијенти „којима ни медицина више не може да помогне“, а њих у Србији има много, пошто само од карцинома годишње умире више од 20.000 људи. Прошло је осам месеци, а прошао је и министарски мандат Данице Грујичић, али те болнице и даље зврје празне.

Министар финансија Синиша Мали је два пута, у мају и септембру 2020. године, најављивао извештај о свим трошковима за набавку заштитне опреме и медицинских апарата током пандемије. Тај извештај није објављен до данас.

Пошто српско тужилаштво не реагује, изгледа да ће грађани Србије сазнати тачне податке о томе колико су Вучић и његови „црни људи“ потрошили новца из буџета на набавку респиратора, вакцина, заштитних маски и остале опреме у време пандемије, тек кад се оконча истрага европске тужитељке Лауре Ковеши.

Упоредо са истрагом Вучићевих субвенцијских превара из времена пандемије Ковида 19, Европско јавно тужилаштво припрема оптужницу у најсложенијем случају који је до сада радило. У операцији „Адмирал“, ЕППО је разоткрио међународну криминалну мрежу, која је чланицама Европске уније нанела штету од око 2,2 милијарде евра преварама са ПДВ-ом на електронску опрему. У акцији су учествовале полиције и тужилаштва 14 чланица Европске уније, а истраге су обухватиле и двадесетак других држава, међу којима се налази и Србија.

Транснационална преварна схема је врло једноставна: компанија из једне државе би своју техничку робу (мобилне телефоне, таблете, слушалице и слично) пребацила у складиште компаније у другој држави, преко које је ишла продаја. Та друга компанија није имала обавезу плаћања пореза држави у којој је регистрована. Једноставни систем је примењиван широм света, а откривен је случајно, у априлу 2021. године, кад је португалска пореска управа проверавала пословање једне фирме из Коимбре, која се бавила он-лине продајом телефона. Иако је изгледало да су фактуре и пореске пријаве коректне, португалски порезници су случај пријавили канцеларији европске тужитељке Ковеши. Истражитељи из њене канцеларије открили су везе између португалске фирме са око 9.000 других правних субјеката и више од 600 физичких лица.

Европско јавно тужилаштво је у септембру 2022. године, у операцији „Адмирал“, ухапсило 406 осумњичених припадника те мреже, извршило више од 200 претреса и запленило робу вредну око осам милиона евра.

– Ово је највећа превара са ПДВ-ом која је икада истражена. Криминалне активности су распрострањене у земљама Европске уније, заједно са трећим земљама, укључујући Србију, Албанију, Кину, Маурицијус, Сингапут, Швајцарску, Турску, УАЕ, САД и Велику Британију. Осим величине штете, од 2,2 милијарде евра, ову превару издваја и изузетно сложен ланац компаније, које су у њу укључене – рекла је тужитељка Ковеши.

У званичним саопштењима ЕППО не наводе се подаци о српским компанијама и појединцима који су укључени у ту криминалну мрежу. Међутим, ускоро ће и то бити откривено, чим европско тужилаштво објави оптужницу. Нема сумње да ће се на том списку наћи криминалци повезани с Вучићем.

Главна европска тужитељка је најавила „одлучну борбу против свих организованих криминалних група које наносе штету грађанима Европске уније“, укључујући и оне из „трећих држава“, које користе европске фондове. Србија се налази у врху те листе, и то не само зато што је, по вредности донација из ЕУ, на трећем месту, него и због нескривеног криминала и корупције српске власти.

Подстакнуто извештајима Европског ревизорског суда, Европско јавно тужилаштво је формирало тим истражитеља који ће спровести истраге начина на који је Влада Србије потрошила новац намењен одобреним заједничким пројектима. На ту одлуку пресудно је утицало одбијање Владе Србије да прихвати европске субвенције за пројекат „Чиста Србија“. Европска унија је понудила Србији суфинансирање изградње комуналне инфракструктуре, канализационе мреже и фабрика за прераду отпадних вода. Вредност тог петогодишњег пројекта је процењена на две милијарде евра. За ту намену, ЕУ би покрила 40 одсто трошкова.

Међутим, Влада Србије је одбила понуђени поклон од 800 милиона евра и отворила кредитну линију од 3,2 милијарде евра, коју осигурава Кинеска корпорација за извоз и осигурање кредита (Цхина Еxпорт анд Цредит Инсуранце Цорпоратион).

Томислав Момировић, тадашњи министар инфраструктуре, у августу 2021. године, потписао је уговор са кинеским инвеститором ЦРБЦ (Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион) о изградњи 26 постројења за пречишћавање отпадних вода и 700 килиметара канализационе мреже у око 80 општина. Министар Момировић није пропустио да истакне да је све урађено „по идеји председника Александра Вучића“. У то треба веровати, Вучић се специјализовао за послове са Кинезима, које занима само профит, а не тривијалности као што су законске процедуре. Са Кинезима све може да се уговори директном погодбом, без тендера и јавне набавке, на чему инсистирају институције Европске уније.

Европска инвестициона банка је одбила да коментарише избор Србије да за партнера у овом пројекту узме Кину, али у сопштењу је истакнуто да је ЕИБ у последњих десет година учествовао у пројектима изградње канализације са 110 милиона евра, од којих је 30 милиона евра бесповратне помоћи. Иако је могућност комбиновања зајмова ЕИБ-а са бесповратним грантовима ЕУ најповољније на финансијском тржишту, проблем представља то што се инсистира на јавним набавкама, заштити животне средине и социјалним захтевима радника.

Као ЕИБ, тако ни ЕППО не може да утиче на Вучићев избор пословних партнера. Међутим, ЕППО може да провери пословање у пројектима који су финансирани средствима из буџета ЕУ. Један од последњих таквих примера представља кредит од 300 милиона евра, који је Србија прошле године узела од ЕБРД (Европска банка за обнову и развој) како би обезбедила ликвидност Електропривреде Србије. Новац је експресно потрошен, а његови трагови су обрисани наводним хакерским нападом на систем ЕПС-а чим су европски истражитељи најавили проверу.

Вучић не може да тргује са Европским јавним тужилаштвом, али може да се нада да ће успети да саботира истраге. Неколико пута му је то полазило за руком, о чему је писао наш Магазин.

„Државни секретар за Европу у Министарству спољних послова Немачке, Михаел Рот, дошао је у Београд 15. септембра 2016. године. Рот је дошао у Београд да српска полиција спроведе хапшење наркодилера под контролом власти, која је одуговлачила месецима. Са собом је донео и списак немачке криминалистичке полиције лица за које његова земља има доказе да се баве тешким криминалом – трговином наркотицима, оружјем, прањем новца. Господин Рот је био шокиран, када су те вечери спрске полицијске снаге ухапсиле око 120 наркодилера. Сви са списка господина Рота „нису нађени на адреси“, а у становима није било ничег сумњивог, јер их је полиција обавестила о рацији! Само троје приведених задржано је у судском притвору, док су остали након 48 сати задржавања пуштени на слободу“, наводи се у тексту Магазина Таблоид.

Кад је Еуропол, крајем 2017. године, у операцији „Фамилија“, ухапсио око 500 осумњичених лица из Аустрије, Италије и свих држава Западног Балкана, Србија је била „сигурна кућа“ за многе из те мреже. Само из Хрватске је у Србији спас пронашло стотинак криминалаца.

Тадашњи министар полиције Небојша Стефановић објаснио је колегама из Еуропола да постоји проблем у сарадњи између МУП-а и надлежних тужилаштава. Тобоже, полиција је спремна да изврши све задатке и ухапси свакога кога траже европске службе али то може само по налогу тужилаштва. С друге стране, Загорка Доловац, главни тужилац Републичког јавног тужилаштва, странцима се пожалила на опструкције из МУП-а.

На Вучићеву жалост, такво шибицарење више не пролази. Европске политичке и правосудне институције донеле су одлуку да очисте Србију од напредњачког криминала. Ту одлуку су донеле да заштите фондове Европске уније и новац њихових грађана.

Ако обаве тај посао, корист ће имати и грађани Србије, који су већ 12 година изложени заједничком злочиначком подухвату Александра Вучића и његових саучесника из картела око Српске напредне странке.