Pročitaj mi članakBeogradski nadbiskup: Samo dijalog leči rane iz prošlosti. Za Hrista mora da bude mesta. Još treba lečiti rane iz Prvog svetskog rata, koji je naneo veliko zlo Srbima.
Београдски надбискуп: Само дијалог лечи ране из прошлости. За Христа мора да буде места. Још треба лечити ране из Првог светског рата, који је нанео велико зло Србима.
Грађанима Србије – католичким, православним и свим осталим верницима – потребан је дубок и свестран дијалог. Морамо сви заједно да преузмемо одговорност за избор најбољих путева за будућност. Потребан нам је зато отворенији разговор између друштва и свих верских заједница, као и између државе и цркава. Тако ћемо моћи да помогнемо једни другима, од чега би велику корист свакако имала и држава Србија.
Да су упознавање, разговор и сарадња једини пут за лечење болних рана из прошлости, каже, за „Новости“, београдски надбискуп Станислав Хочевар. У јеку божићне радости по грегоријанском календару, католицима, протестантима, као и православцима, он поручује да за Христа увек мора бити места у нашим животима.
– Он је дошао за све људе на свету. Потребно је зато да се заједно радујемо и да увек пронађемо места једни за друге – наглашава надбискуп.
* Католици су конфесионална мањина у Србији, да ли се заиста осећају као код куће?
– Католици су овде не само верска мањина већ припадају и националним мањинама. То их наводи на већи ангажман у чувању својих специфичности, личном развоју као и улози у дијалогу између две цркве. Потешкоће нам праве историјски сукоби које су Срби имали са католичким народима, свеједно да ли је реч о Мађарима, Хрватима, Албанцима… Без обзира на то, све националне мањине у Србији осећају да су заиста у својој земљи и дају јој велики допринос. Не смемо заборавити да су разлике у вери између православља и католичанства минималне. Морамо сви да схватимо да су нам сличности неупоредиво веће него разлике.
* У години која је за нама завршен је дијалог о историјској улози кардинала Степинца, Како оцењујете резултат ових разговора?
– Пречесто се заборавља заједничка миленијумска историја православаца и католика. Сви догађаји из претходно г века, укључујући и улогу Степинца, заправо су велики позив да не заборављамо прошлост. На овом случају имамо прилику за вођење фундаменталног дијалога. Он је веома важан за боље разумевање Истока и Запада и две цркве, иако о бројним питањима имамо различиту перцепцију. Папа је веома добро показао да је окренут елементарним истинама и да га скорија прошлост не узнемирава тако јако да би изгубио свест о свеобухватности историје. Њој не смемо придати превелики значај, јер ћемо тако изгубити темељне вредности о заједништву.
* У Србији је у току свеопшти дијалог о будућности Косова и Метохије, који је ваш став о овом питању?
– И став Свете столице по питању независности Косова плод је нашег сталног дијалога. Католичка црква у Србији иначе позива српске власти на јаче контакте са Ватиканом. Велики одјек добијају вести о посетама представника албанског народа Светој столици. Нама католицима је жао што и српске власти немају интензивнији дијалог са врхом ватиканске државе и Свете столице. Очекујем дубље разговоре између Католичке цркве, Србије и Ватикана. Није најбоље ако власт разговара директно са Светом столицом, заобилазећи Католичку цркву у Србији.
* Шта издвајате од резултата Београдске надбискупије у 2017?
– Иницирали смо проглашење „Године заједништва“. Догодине се навршава стогодишњица завршетка Првог светског рата, који је нанео велико зло српском народу. Још увек треба лечити те ране. Идуће године зато ћемо угостити бискупе из Аустрије како бисмо ојачали шири регионални дијалог. Бечка надбискупија изузетно је привржена Србима који тамо живе. Желимо да ове везе буду јаче и трајније. Покушали смо и да 800. годишњицу крунисања Стефана Првовенчаног папском круном представимо као изузетно велику шансу Србије да докаже своју јединствену улогу у историји Европе. У нашој историји много је заједничког богатства, које може да помогне бржем уласку Србије у Европску унију, којој је потребна та врста искуства.
МИСИЈА У ЗАТВОРИМА И БОЛНИЦАМА
* У којим сферама видите могућност већег учешћа католика у Србији?
– Велики допринос већ остварујемо преко хуманитарног рада Каритаса, а укључени смо и у верску службу у Војсци Србије. Драгоцено би нам било веће присуство у полицији, болницама и затворима. Осуђеници могу да се сретну са католичким свештеницима само на изричит захтев, јер могућност редовног контакта не постоји.
