Pročitaj mi članak
Испод хотела „Москва“ и данас се крију тајни водотокови. Приликом изградње почетком 20. века вода се испречила пред градитеље.
Мада је место на којем је почела изградња хотела „Москва“, 1905. године било убедљиво најлепше на Теразијском платоу, грађевинари су већ на почетку имали грдне муке и проблеме. Чим је почело копање темеља, испоставило се да је тло веома непогодно за овај посао.
Како је забележио хроничар Димитрије Ђорђевић, ту се налазио дебео слој непропустљиве иловаче, и извор подземне воде.
Дубоки темељи
– Што су дубље копали, било је све теже и све скупље – бележи Ђорђевић.
– Када су радови почели у марту 1905, велики број Београђана долазило је да гледа израду основа за будуће здање. У темељ су постављене 82 дрвене греде дуге по пет метара и дебеле по 30 центиметара, 30 вагона вареног гвожђа у шипкама, дугим девет метара, као и 10 вагона тврдог рипањског гранита и мермера. Преко свега тога постављена је бетонска плоча дебела 2,2 метра.
ТУРСКО ИМЕ
„Дуж зиданог водовода који је узимао воду из мокролушких извора, Турци су на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добијала виши скок за свој даљи ток“, бележио је књижевник Милан Милићевић.
– Једна од таквих кула била је постављена на место где је сада Теразијска чесма.
Пошто су Турци те куле за воду звали „теразије“, овај трг је тако и добио овај назив.
На тој плочи назидана је палата „Росија“ чији део је био хотел који је од тада носио име „Москва“. На том месту је пре изградње овог хотела био хан који су звали „Велика Србија“.
По свему судећи, воде које су извирале испод данашње „Москве“ некада су се сливале низ Призренску улицу и наливале баре које су се налазиле на Зеленом венцу.
По изградњи хотела, тај проблем је решен на другачији начин.
Екипа „Београдских прича“ сишла је испод хотела, уз пратњу стручњака које је предводио технички менаџер „Москве“ Милан Пантелић.
– Сада испод хотела постоје аутоматски системи за претакање – објашњава Пантелић.
– Постоји централни, сабирни бунар, а са њим још два која се налазе испод грађевине хотела. Сваки бунар има по две пумпе које извлаче воду и пребацују је у кишну канализацију.
Како објашњава наш домаћин, две пумпе су инсталиране тако да једна стално ради, а друга је резервна, да би била активирана уколико се прва поквари.
Увек исти проблем
Док предрадник техничке службе Горан Стефановић уредно проверава рад пумпи у бунару, стручњаци нам објашњавају да је овакав систем „борбе“ са подземним водама испод „Москве“ уграђен још 1974. године.
– И раније су се наши претходници борили са овим проблемом, то је сигурно – закључује Пантелић.
– Међутим, јасно је да је наша технологија моћнија, али неспорно је да су се и они сналазили и вешто очували хотел од подземних вода.
Уосталом, велике кише и поплаве које су недавно захватиле Србију, хотел „Москву“ су оставиле нетакнутим, јер систем за одвођење подземних вода већ деценијама беспрекорно ради.
(Вечерње новости, фото П. Милошевић)
