Pročitaj mi članakPriča o Svetom Savi je najduža priča koju priča srpski narod, a ta priča ne stari niti se umara i sve što pričamo samo su njena poglavlja.
И како бисмо причу која се прича две хиљаде година испричали друкчије ако је не сведемо на једно име и на једну реч. То је име Исуса Христа и та реч је постала телом и населила се међу нама.
Свети Сава је извадио прву личну карту српског народа – и од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо. И зато са Светим Савом ратују сви који би хтели да нису оно што јесу.
Свети Сава се није залагао за међе, него за духовне видике и отворене границе ума. Иако је живео у дванаестом, највише је пострадао у двадесетом а понајвише у овом полувеку. Иако није знао за међе и међусобице, стране и странке, у њих је накнадно уписиван, увек у оне које су страдали Христа ради.
Српска Црква, жива душа Срба, од које је српски народ чуо и своје име, одржала га је и у ропству и у време када није имао државе. Свети Сава је утврдио и учинио нераздвојним њене духовне темеље – тако је кроз векове, па и данас, једина тврђава и једини кров који има Српски народ.
Путеводитељ, бриговођа и савесник српског народа, Свети Сава подигао је многе храмове, а још више је оних који су посвећени и они су данас доспели на свих пет континената. Али, највећи храм који је Свети Сава подигао је сам његов народ. Тај храм озидан је од живог камења његове духовне деце и небо је његов кров и купола.
Свака нација је део Божје примисли и истог наума, слово у светој историји спасења. И зато је светосавље – посрбљено Православље, а Свети Сава једно од имена Исуса Христа.
