Сајбер криминал је све присутнији у Србији. После Слободана Николића, највећег модерног српског пљачкаша који је за неколико месеци украо скоро милион евра из Банке Интезе, из домаћих банака упозоравају грађане на нове преваре. Високотехнолошки криминал представља глобални проблем, а по свему судећи ниједан тип превара не заобилази Србију. Стручњаци упозоравају да интернет криминалци својим акцијама не „руше“ само један приватни рачун, већ читав систем и због тога су изузетно опасни.

Претходних дана јавило нам се више читалаца које су банке упозориле да се пазе позива лажних банкарских службеника. Наиме, они превару најчешће спроводе тако што позову жртву и питају: „да ли је недавно купила нешто у одређеној продавници“. Без обзира на одговор, лопови тада траже да им ишчитају последња три броја са полеђине картице, или ПИН шифру. Са тим подацима криминалци лако приступају рачуну жртве и узимају сав новац.

Много компликованије, али и опасније криминалне активности су „хаковања“ банкарских система. Према речима професора Дарка Трифуновића са Факултета безбедности, на тај начин се не руши само једна банка већ читав систем и угрожава се безбедност свих клијената.

– Криминалци имају различите начине да у систем убаце вирус који може да сруши заштиту банке. Ако службеник отвори мејл који у себи садржи вирус, он се инфилтрира у систем и затим одради посао – објашњава Трифуновић. – Ако се брзо уочи, проблем може да се реши без последица, али често се све заврши крађом огромних сума. Преваранти стално смишљају нове начине за крађу, па да би их полиција ухватила, мора стално да унапређује и усавршава своје методе.

 

ОРГАНИЗОВАНА ГРУПА

Почетком ове недеље пет особа је ухапшено и оптужено за учешћа у пљачки 45 милиона долара преко банкомата две блискоисточне банке. У питању су четири младића и једна девојка, стари између 23 и 29 година, из Јонкерса код Њујорка. Како преносе светски медији, они би могли да добију по седам и по година затвора и новчане казне до 250.000 долара. Пљачкаши су оптужени да су чланови глобалне криминалне организације која је украла информације дебитних картица америчке мултинационалне финансијске корпорације „Мастеркард инкорпорејтид“.

 

Жељко Николић из фирме „Синги инжењеринг“, која се бави антивирусном заштитом за фирме и грађане, каже да је тешко ући у систем било које банке.

– Према нашем искуству то је врло проблематично, јер су банкарски системи добро заштићени. Када се систем провали то је најчешће изнутра, уз помоћ неког ко има добар приступ – каже Николић. – Најчешћа врста преваре је уз помоћ спам мејла који се пошаље кориснику са упутством да скине неки садржај. Када он то уради, вирус са компјутера краде податке и шаље их криминалцима. Ипак, све банке имају антивирусну заштиту, па се то много чешће догађа код грађанства.

Према Николићевим речима, интернет-конекција до банке је увек сигурна, али, ако је рачунар са којег се повезујете небезбедан, лопови могу украсти податке.

– Довољно је да се на компјутеру налази „тројанац“, који региструје шта је укуцано на тастатури. На тај начин они добијају број рачуна и ПИН, који онда убацују на бланко кредитну картицу и краду новац – каже Николић.

Једна од најпознатијих превара, која доживљава последњих година праву експанзију у Србији, јесте „фишинг“ или пецање преко интернета. То је техника којом се прикупљају лични подаци, информације у вези са кредитном картицом, па чак и лозинка или ПИН код. Преваранти шаљу имејл поруке, које су осмишљене тако да имитирају озбиљну компанију. Тако делује као да је поруку послала банка, која обавештава клијента да мора да попуни одређени формулар како би сарадња била настављена. На тај начин они узимају податке о кориснику.

Такође, постоје и форуми који се користе за трговину незаконитим подацима, познатији као „кардинг форуми“. Путем њих се купују и продају бројеви платних картица. Некад се не зна ни да ли су валидни или не. Добро је позната и превара звана „либанска клопка“, која има врло једноставан принцип. На банкомат се у простор за очитавање платне картице убацује штипаљка, а кад жртва убаци картицу она остаје заглављена. Онда „брижни“ суграђанин, који учествује у превари, нуди помоћ, тако што тражи од човека да укуца поново свој ПИН код, јер је наводно и он исто тако прошао. Када не успе вађење, жртва одлази у банку, а лопов узима картицу и новац.

МИЛИОНИ СА БАНКОМАТА

Вероватно највећи домаћи сајбер лопов је Слободан Николић, који је недавно ухапшен јер је од средине маја до средине јуна оштетио Интезу за 973.622,79 евра. У полицији наводе да према тренутним информацијама постоји основана сумња да је Николић починио кривично дело издавања чека и коришћење платних картица без покрића. Он је у земљи и иностранству, кроз 502 трансакције, подигао скоро милион евра на које није имао право. Злоупотребио је софтвер у банци, чија је сврха била контрола коришћења и ауторизације платних картица. У пракси је то деловало тако што је Николић подизао новац са рачуна, али се њему то није приказивало као одлив, већ као прилив на рачун.

(Вечерње новости)

Ознаке: банкомати, превара, сајбер криминал