Pročitaj mi članakJedna od najpotresnijih promena svakako je raspad Jugoslavije
Границе на Балкану много пута су промењене.
Једна од најпотреснијих промена свакако је распад Југославије, али у историју су се уписале још неке. Процес промена граница на Балкану траје већ целу једну деценију, а говор о њима актуализован је дијалогом између Косова и Србије у коме је такође дошло до помена промене граница.
1. Уговор између Краљевине Југославије и Албаније о разграничењу из 1926. године
Питање границе између Краљевине Југославије дуго је било нерешено. Првих година након првог светског рата није постојао ни један билетерални уговор између Југославије и Албаније.
Питање разграничења између Југославије и Албаније касније је попримило међународне размере.
Ове две земље постигле су прву сагласност о међудржавним границама, августа 1925. године, то је уједно био први договор који је предходио првом међунарогном уговору између Албаније и Југославије. У то време између ове две земље налазила се граница дужине 465 километара.
Након тога, међудржавним уговорима уређени су трговинско-економски и саобраћајни односи са Албанијом, екстрадиција криваца, настањивање и конзуларна служба и сл. Испуњење права и обавеза из потписаних уговора делили су судбину политичких односа између Југославије и Албаније у периоду између два светска рата.
Међународни уговори који су по својој садржини регулисали питање граница између Краљевине Југославије и Републике Албаније (од 1928. Краљевине Албаније) и њеног одржавања садржали су Протоколе о разграничењу и Конвенција о одржавању и обнављању граничних каменова, малих пирамида и знакова-кочића на граници.
Коначно решење разграничења између ове две земље међународно је озваничено 30. јула 1926. године у Паризу. Тада је потписан Завршни протокол о разграничењу између Краљевине Југославије и Рпублике Албаније. На акт своје потписе ставили су чланови Конференције амбасадора, амбасадори Велике Британије, Француске, Италије и Јапана и представници Албаније, Југославије и Грчке.
2. Споразум о размени између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Румуније 1923.
Овим споразумом закључен је договор између Краљевине Југославије и Румуније о територијалној размени по шест села.
3. Ђердап И (Протоколом је уступљено 24 хектара Румунији)
Ђердап И је саграђен 1970. године на 943. километру реке, 10 км узводно од Кладова.
Пројекат потиче из споразума који је потписан између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Румуније 1963. године, али идеја о изградњи хидроелектране на Дунаву датира још од средине педесетих година.
Ради лакше изградње ове бране, на румунској страни велики део града Орсове је пресељен у планину, где су изграђени нови стамбени блокови, а стара градска четврт је потопљена.
Потопљено је и острво Аде Калех, углавном насељено Турцима. Предмети са овог острва били су спашени. Путеви и жељезничке линије које повезују Темишвар и Крајове такође су померене на горе.
Цео Дунав из Београда до Турну Северина претворен је у вештачко језеро.
Југославија је 1975. је са Народном Републиком Румунијом потписала протокол којим је уступила 24 хектара земље за хидроелектрану Ђердап. Овај део земљишта враћен је Југославији 1991. године.
4. Ђердап II (Измена границе између Југославије и Румуније)
Ђердап II је друга српско-румунска електрана на Дунаву. Саграђена је 1984. године на 863. километру, 80 км низводно од Ђердапа И.
Због правила да међудржавна граница мора да иде матицом реке, након што је електрана завршена, посебним међудржавним уговором, граница је померена у корист Румуније. Са старе трасе она је скренута неколико километара испред објекта. Приликом градње прве Ђердапа И, граница је такође померена, али у корист српске стране.
5. Распад Југославије (Њеним распадом настало 7 држава)
Распад Југославије, заједнички је именилац, за низ војних и политичких догађаја, који су деценијама потресале ту територијалну област. Резултат распада био је престанак постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, односно стварање независних држава на њеном дотадашњем територију.
О томе шта су узроци распада Југославије не постоји чврст консензус, мишљења су подељена. Не постоји ни тачно потврђени датум када почиње овај процес. У формалном смислу, узима се да, распад Југославије започиње 24.6.1991. године када су Словенија и Хрватска прогласиле независност, а завршава се 27.4.1992. када су Србија и Црна Гора – преостале чланице тзв. „крње Југославије“ прогласиле нову државност Савезне Републике Југославије.
Будући да се распад Југославије подудара с избијањем тзв. бивших југословенских ратова, односно ратова између Хрватске и БиХ, а њихов исход није био формализован све до Дејтонског споразума, дио аутора сматра како је распад СФРЈ завршио тек 1995. године.
Но, неки други стручњаци, не слажу се ни са овом тврдњом. Они тврде како се распад СФРЈ наставља и након тог датума, и то кроз распад Државне заједнице Србије и Црне Горе, односно стварање независних држава Србије и Црне Горе 2006. године, те кроз једнострано отцепљење Косова 2008. године.
Принцип распада 2. Југославије утврдила је комисија на челу са правником Робертом Бадинтером 1991. године.
– Границе између бивших федералних јединица сматрају се државним границама – рекао је Бандитер тада.
6. Договор о протезању граница између Савезне Републике Југославије и Републике Македоније из 2001.
У уговору постигнутом између ове две земље стоји:
Гранична линија између Савезне Републике Југославије и Републике Македоније почиње од тромеђе Савезне Републике Југославије, Републике Македоније и Републике Албаније, гранична пирамида Д 24 на југословенско (македонско)-албанској државној граници – тригонометријска тачка са котом (ТТ к.) 2092 (М. Ксула с Прифтит).
Од тромеђе, гранична линија се протеже општим правцем према југоистоку, сече крак колског пута Шерупа-Ћафа с Кеп Изанит, на око 280 м северозападно од коте (к) 1860 наставља безименим потоком, преко к. 1860. к. 1555 до к. 1524 (ушће безименог потока у реку Црн камен), где мења општи правац према североистоку, узводно реком Црн камен, преко к. 1535, к. 1559 до к. 1600, где излази из реке Црни камен, наставља косом, сече коњску стазу, на око 320 м северозападно од к. 1782, мења општи правац према југоистоку, страном преко ТТ К. 1879, безименог врха, на око 480 м југоисточно од ТТ к. 1879, седла између безимених врхова, на око 320 м северно од к. 1890, безименог врха, на око 240 м северно од к. 1890 сече коњске стазе, на око 40 м североисточно од раскрснице коњских стаза, вододелницом, сече пешачку стазу, на око 260 м источно од к. 1890, страном источне ивице стеновитог одсека Аустријске главе, вододелницом до места, на око 720 м југоисточно од к. 1890, страном, преко безименог врха до к. 2218 (Радика планина), у дужини од око 12200 м. итд.
7. Делимитација – Споразум између Црне Горе и Косова из 2015.
Споразум је ступио на снагу 4. јуна.
Амбасадор Косова у Црној Гори Скендер Дурмиши уручио је генералној директорици за међународно правне послове Татјани Распоповић вербалну ноту Министарства спољних послова Косова, којом је црногорска страна обавештена да је Косово окончало унутрашње правне процедуре неопходне за ступање на снагу Споразума о државној граници између две земље, потписаног у
Бечу, 26. августа 2015. године.
Како је саопштено из Министарства, сагласно члану 12 Споразума, датум уручења косовске ноте уједно је и датум ступања на снагу споразума, будући да су обе стране испуниле унутрашње правне процедуре неопходне за његово ступање на снагу и о томе се међусобно обавестиле.
Црна Гора је наведени споразум ратификовала крајем децембра 2015. године.
Процес сталне промене граница на Балкану траје већ цео век. Након што је у актуелном дијалогу између Косова и Србије поменута нова могућност мењања граница, тема је поново актуализована, а горе поменуте промене само су неке од најзначајнијих, али и најпотреснијих промена у 20. веку на Балкану.
ПРОНАЂНИ ОСТАЦИ КАПИЈЕ КОЈА ЈЕ СИМБОЛ страдања Срба у Београду https://t.co/R0AYDAKnvs
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 29, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
