Прочитај ми чланак

АУСТРОУГАРИ криви за потоп Добоја!

0
Austrougari krivi za potop Doboja!0

Гомилање отпада испод моста највећа је претња новим поплавама

Да би се Добој заштитио од могућих поплава предлаже се чак и рушење старог челичног моста на реци Босни. Челична конструкција задржала сав отпад, а нико још не уклања стабла на „кесонима“.

Уколико по сваку цену буду желели да сачувају од рушења мост на реци Босни код Добоја, Аустријанци као правни наследници бивше „црвене монархије“ мораће поново да оспособе бетонска утврђења, која су га у последњем великом рату чувала од диверзија.

Тако, помало у шаљивом тону, описују ситуацију у Добоју, од када је обелодањено да је мост главни кривац за мајски потоп Добоја и приградских насеља. Аустроугарски челични мост преко реке Босне практично је значајно смањио проток воденог таласа и допринео да се под водом нађу готово сви стамбени и пословни објекти.

БЕСПЛАТНО

Осим за Добој, Завод за водопривреду је мастер план сачинио и за општине Шамац и Модричу.
Грађевински факултет из Подгорице је направио гест вредан пажње, понудивши Добоју да његови стручњаци бесплатно израде пројектну документацију ревизије и санације објеката водозаштите.

У „Мастер плану реконструкције и доградње објеката за водозаштиту Добоја“, који је под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС урадио Завод за водопривреду из Бијељине, наведено је да је мост који су Аустроугари изградили пре више од века, успорио од 13 до 45 одсто проток воде коритом реке Босне.

Челична конструкција је задржала сав отпад, а посебно већа стабла и вода се разлила потапајаћи прво приградско насеље Усору, а затим и цео град.

Као једно од решења сугерише се рушење моста, али како преко њега прелази и главни крак топловода из Градске топлане, предвиђена је градња новог моста или преуређење постојећег уклањањем „кесона“, који су главна препрека отпаду, посебно великим стаблима које вода носи са собом. Гомилањем отпада, вода ће се највероватније поново излити.

Иако нема званичних најава, до Добоја је стигла вест да се његовом уклањању противе наследници Аустроугарске монархије, односно Аустријанци. Према неким информацијама, мост је заштићен као један од споменика културе, а по другим да Аустрија у име монархије има концесију на мост, која истиче у овој деценији. Када она тачно истиче то поуздано нико не зна, нити има ваљаних докумената који би потврдили веродостојност нагађања.

У непосредној близини моста су и три добро очувана бункера, којима су Немци у Другом светском рату чували мост. Овај део Добоја, Усора, био је стратешки важан, јер је у њему била и шећерана и комплетна индустрија тог времена.

СИМБОЛИКА

Обелодањивањем налаза истраживања о узроцима потопа Добоја и у том контексту апострофирање утицаја старог челичног моста на Усори, склони заверама су прокоментарисали да се ради о „још једној подвали Аустроугара“.
Симболика ове трагикомике је што се мост и потоп града помињу у контексту обележавања стогодишњице Сарајевског атентата.

Када је рат кренуо низбрдо за Немачку, савезници су жестоким авионским бомбардовањем покушали да сруше мост, али у томе нису успели. Само је један од бункера био оштећен.

У Мастер плану Добоја апострофирани су и други фактори које су допринели плављењу града, а наведене су и мере за обезбеђење сигурности грађана за будуће претње од последица падавина.

Међу решењима наглашена је потреба за обезбеђење 41,5 милиона марака у наредним година како би се Добој заштитио од евентуалних нових поплава. Приоритетно је потребно обезбедити десет милиона марака, како би се приступило хитној санацији оштећених објеката водозаштите.

Тај новац потребан је, између осталог, како би се срушио челични мост на улазу у Добој и на истом месту саградио пешачки, одговарајуће конструкције.

Такође, планом се предвиђа регулисање корита Лијешањ потока, подизање за 80 центиметара нивоа постојећег магистралног пута Добој – Сарајево као новог „бедема“ уз реку, изградња насипа у насељу Баре и низ других мера.

Овом послу је неопходно одмах приступити, јер су мајске поплаве у просеку прошириле корито реке Босне за 12 метара, тако да би и обилније падавине, много мање од оних пре два месеца, поново могле да угрозе град.

(Вечерње новости)