Желео сам да књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“ прво објавим на српском језику, јер сам је посветио Србима. У њој објашњавам разлог свог ангажмана, шта је довело до тога да се један млади Француз без српских корена ангажује за Србе на Космету, да научи њихов језик и на крају одлучи да се настани у Србији и живи међу Србима.

Овим речима Француз Арно Гујон (28), оснивач и председник хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, објашњава разлоге због којих је написао књигу у издању „Службеног гласника“. Он каже да је писању књиге допринела и чињеница што су у Француској, после његовог десетогодишњег ангажовања, више знали шта чини за Србе на Космету, него у самој Србији. Закључио је да постоји „значајан број људи у Београду и целој Србији који нису довољно упознати са животом Срба у Покрајини“.

– Учинило ми се веома важним да из угла једног странца Срби увиде како њихови сународници живе на Косову – објашњава Гујон. – Поред описа хуманитарних прилика и сусрета са људима, настојао сам да у овој књизи прикажем Србију и српски народ онако како сам их видео и доживео.

Искуство у хуманитарном раду дало му је за право да се осврне не само на Србе са Косова и Метохије, већ и на друге које је сретао у земљи и и региону.

– У књизи се нисам бавио политиком, већ сам само говорио о људима. Народ је суштина ствари… Говорим и о Београду и о Зворнику, где сам, својевремено, представљајући једну француску фирму радио шест месеци. О српским врлинама, али и манама. Убеђен сам да са поштовањем и отвореношћу једног странца, један народ може боље да се упозна. Нисам хтео ни да судим, нити да ласкам, већ да покажем како један млади Француз гледа на Србе, наш пријатељски народ – каже аутор.

Гујон додаје да је „његова прича“ углавном позната у Француској, где организација „Солидарност за Косово“ објављује часописе. Напомиње и да је у својој земљи већ издао књигу о ситуацији на КиМ под називом „У срцу мученичке Европе“.

-У Француској сам одржао више од сто јавних иступања о дешавањима на Космету, о томе шта ми радимо и зашто је помоћ потребна људима који су и наши пријатељи кроз векове, Европљани, хришћани и у 21. веку жртве погрома у срцу Европе – прича Арно Гујон. – Без обзира што је за Србе на КиМ ситуација изузетно тешка, мислим да има наде за Косово, јер у њему још има Срба. Без те наде све би било изгубљено. Зато и у књизи кажем да ме Срби подсећају на дрво храста, које можеш исећи, али га не можеш савити.

УПОЗНАВАЊЕ СА ИВАНОМ

Једно поглавље у књизи посветио је својој супрузи Ивани.

– Упознали смо се у Зворнику. Она је одмах схватила да сам Француз, а ја сам се изненадио њеним знањем француског, који је говорила без српског акцента – сећа се Арно Гујон. – Уз кафу ми је објаснила да је рођена у Француској и да је дошла да посети родбину. Испоставило се да су се мој и Иванин брат упознали годину дана раније у Женеви и то захваљујући бројаници коју је мој брат носио као успомену из једног косметског манастира. Обоје смо знали једно за друго из њихових прича, али смо се игром случаја упознали баш у Зворнику. Ивану сам 2012. верио у Грачаници, а 2013. године смо се венчали у Француској и сада живимо заједно у Београду.

(Новости)

Ознаке: Арно Гујон, књига, Косово и Метохија, Срби, Србија, Француска