Pročitaj mi članak"Šta zahtevate da biste ostali u EU?", pita predsednik Saveta EU Donald Tusk britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji mu kaže: "Morate nam dopustiti da se pravimo da nismo u EU."
Овај дијалог је виц из једног бриселског магазина, који садржи много истине. Жеља многих Британаца да обезбеде „најбоље из оба света“, дакле, и чланство у ЕУ, и британску независност, донекле је арогантна и дрска, а надасве нереална.
Консеквенца је јасна: ако би то тражили, и други распад ЕУ постао би питање дана. Процена поменутог председника Европског савета да је: „Опасност од распада ЕУ више него реална“, чини се нервозном, упозоравајућом али не тако нереалном. Како то утиче на оне који би тек да се придруже Унији?
Дебата о Брегзиту указала је на оно што је и за Србију од великог значаја, а то је да како се ЕУ буде мењала, тако ће се мењати и начин приступања наше земље у ту организацију. Ипак, упркос јаком расту евроскептицизма, заговорници идеје „уједињеног континента“ ће у догледно време бити у већини. Међутим, неизвесно је који облик и структура ове заједнице ће нашу земљу дочекати при учлањењу. Евентуални одлазак Британије, земље која је била снажан заговорник ширења ЕУ на Западни Балкан, у склопу своје стратегије: што „шира“ и што „плића“ ЕУ, свакако ће благо успорити ЕУ интеграције Србије.
Референдуму је претходио уступак ЕУ према Британији у виду компромиса за социјалне издатке према мигрантима, укидања дела финансијске регулативе и изостављања Британије из даљњих интеграција с правилима и принципима заједнице која подразумева чланство у ЕУ. Како ствари стоје, само неколико дана пред референдум можда ни то неће бити довољно да би „Горди Aлбион“ гласао за останак у ЕУ.
Иако подршка Британаца за излазак из ЕУ расте последњих седмица, далеко је од тога да је резултат известан. YouGov седмодневни просек свих објављених анкета, објављен 8. јуна, даје Брегзиту 44%, насупрот 45% за останак у ЕУ, а такође један посто разлике присталицама ЕУ даје и последња анкета истог института објављена 6. јуна. Сматра се да је вођство про-ЕУ кампа последица и одлуке владе да продужи крајњи рок за регистрацију гласача за референдум, јер добар део њих живи ван Британије, па су природно заинтересовани за задржавање својих права у земљама ЕУ. С друге стране, недавна онлајн анкета ИЦМ-а каже да је чак 48% за излазак, а 43% за останак земље у ЕУ.
Питер Келнер из угледног института YouGov сматра да је изгласавање иступања далеко од извесног. По њему, и даље је извесније да ће у четвртак 23. јуна победити поборници останка у ЕУ, јер је на претходним референдумима најчешће на крају превагу односио статус кво.
Кладионице, које очекују да се дан-два пред референдум талас присталица „стабилности“ пробуди, јесу „против“ Брегзита. И то у много већој мери него што би то и за Брегзит најнеповољније анкете јавног мњења указивале. На пример, ако се кладите на излазак из ЕУ, на фунту ћете добити две и по или три, а ако уложите на останак у ЕУ, само 25 пенија.
Иначе, „Брегзиту“ су склонији старији бирачи (код оних преко 65 година трећина је за ЕУ, а 57% за излазак), док су за останак у ЕУ доминантније имигранти, млади, богатији (52% версус 36%), иако би парадоксално Брегзит највише погодио сиромашне. Регионално посматрано, Шкоти подржавају останак у ЕУ (51% : 39% за ЕУ) и посебно становници Лондона (55% : 33% за ЕУ), док су остали региони већински за Брегзит. Интересантно је да високообразовани снажно подржавају останак у ЕУ (62% : 25%), док они са најнижим образовањем имају опозитан став (28% версус 58%). Само 5% оних који су гласали за УКИП подржава останак у ЕУ, насупрот већини гласача лабуриста и ЛибДема, који су више него двоструко чешће за ту опцију од Брегзита. Битка се бије у дворишту најјаче странке: конзервативаца, од којих тачно половина жели Брегзит а 39% останак у ЕУ (две струје репрезентују Џонсон и Камерон).
Ефекат Брегзита на Србију
Када је у питању положај Србије, од значаја је да је врло могуће да би после Брегзита могло дићи до преиспитивања многих аспеката ЕУ. Није немогуће да се искристалише опција убрзања процеса прикључивања земаља које хоће да уђу у ЕУ, односно држава Западног Балкана, међу којима је Србија извесно најважнија, као компензација за излазак Британије. За нас лошији хипотетички сценарио подразумева до дође до фактичког паузирања процеса преговора са земљама кандидатима до разрешења компликованих правних односа са УК после Брегзита („свођење рачуна“ и правних обавеза у случају иступања орочено је Лисабонским уговором на две године).
Ствар за Србију може да закомпликује и то што су неки од ЕУ административаца чији посао јесу преговори са Србијом — из Британије. У том случају није јасно да ли они настављају свој посао до завршетка тих преговора или напуштају Брисел у року не дужем од две године (та ствар је непознаница тренутно и у Бриселу).
Како је недавно писао Блумберг, у једној посткомунистичкој држави инвеститори су пронашли заштиту од ризика Брегзита: Србији. Наиме, наше евро-обвезнице надмашиле су оне у Пољској, Мађарској, Хрватској и Румунији током маја ове године због нарастајућег страха у тим земљама да ће претрпети велике губитке у средствима ЕУ ако се деси Брегзит. Како је наш захтев за придруживање ЕУ већ седам година „у ваздуху“, ми смо заштићенији од својих суседа у погледу последица могућег изласка Британије из ЕУ. Зато су немачка Комерцијална AГ и аустријска Рајфејсен банка и препоручиле клијентима куповину српских обвезница (нпр. боље је купити српске бондове с доспећем 2021. уместо сличних пољских).
За српске кладионичаре, а посебно за наше фудбалере и њихове менаџере значајну промену донела би евентуална одлука Британаца да напусте ЕУ. Више од 100 премијерлигашких фудбалера могло би да доспе под удар, јер ће скоро половини фудбалера у тој лиги бити потребна радна дозвола. Према важећим законима, играчи са пасошима ЕУ слободно могу да играју у Енглеској (што би се променило ако Британија напусти ЕУ). Српски фудбалери би могли да имају лакши задатак да се ухлебе у Премијер лиги, јер би сада били у истој позицији као њихови такмаци из земаља ЕУ.
Оно што се неће мењати са Брегзитом су тзв. критеријуми конвергенције, или простије речено — услови да Србија уђе у еврозону. Британија не користи евро, нити планира тако нешто, тако да наш пут према увођењу јединствене европске валуте неће бити успорен евентуалним изласком Британије из ЕУ. Парадоксално, можда би то олакшало посао заговорницима идеје о јединственој монетарној зони на нивоу ЕУ, јер ће остале земље које не користе евро имати мању преговарачку снагу. У том случају, није немогуће да се и новопримљеним земљама, па и Србији, олакша пут ка еврозони, посебно зато што већина држава која је ушла у ЕУ 2004. одлаже одбацивање својих монета (уговор са ЕУ не прецизира рок до кога то морају урадити).
Како Британија није у Шенгену, тј. безвизној зони којој припада већина земаља ЕУ, а која у лимитираној форми („бели Шенген“) важи и за нас, за српске држављане Бреxит ту неће ништа променити. Британија извесно остаје у НAТО, тако да ће се највиши ступањ сарадње са том војном алијансом који има Србија (ИПAП) односити и на Уједињено Краљевство. Британија ће и даље бити врло важан члан Светске трговинске организације, али будући да она није била једна од неколико држава чланица које блокирају улазак Србије у ту институцију, може се претпоставити да Бреxит ту ништа не би променио. У ОЦЕД-у, клубу најбогатије 34 земље света, УК ће и даље, без обзира на исход референдума, играти важну ролу, али то тешко да би у скорије време могло имати утицаја на Србију будући да је наш пут ка тој организацији на дугом штапу (Чешкој је, рецимо, то релативно скоро „пошло за руком“).
Када су у питању наши студенти по важним универзитетима Британије (Оксфорд, Кембриџ), те и остали исељеници, промена би била то што би и нада да ће постати пуноправни држављани земље у којој тренутно живе (преко уласка Србије у ЕУ) аутоматски престала (само донекле слична брига много више мучи 1,2 милиона Британаца који тренутно живе у ЕУ, половина њих у Шпанији и Ирској).
Ефекат Брегзита на домаћу иначе слабо развијену берзу био би маргиналан, за разлику од драматичног пада какав би се могао очекивати на глобалним берзама јутарњих сати 24. јуна. Врло вероватан пад фунте такође је од маргиналног утицаја на српску економију, будући да је размена са Британијом релативно мала, док је јавни дуг Србије, деноминиран у стерлинзима испод 0,5% укупног дуга (удео фунте у нашем спољном дугу, који укључује и дугове наших компанија, мањи је од 1%). Брегзит би последично довео до увођења царина на извоз у Британију и обрнуто, али то не би много смањило размену нити повећало царинске приходе, јер тек 1,5% домаћег робног извоза иде на тржиште те државе (177 милиона евра претходне године), а удео УК у нашем увозу је такође скроман (1,2%, односно 200 милиона евра). Утицај на смањење прилива страних инвестиција из те земље не би требало да буде значајан, будући да је и досадашње улагање Британије у Србију било релативно мало (почевши од 2005, закључно са 2015, стране директне инвестиције из УК износиле су нето 213 милиона евра или 1,3% укупних страних инвестиција у том периоду).
По угледном загребачком полит(ик)ологу Дејану Јовићу, ако Британија изађе, Хрватска би требало да се окрене регији. По аналогији, поставља се питање да ли би за Србију онда важило исто.
У сваком случају, без обзира на резултат референдума, Британија ће и даље кроз ММФ и Светску банку, ОУН, као и друге међународне организације чији је један од најважнијих чланова, имати важан (ин)директан утицај на Србију. Посматрано кроз дугу (нововековну) историју наших односа, који су били окарактерисани и повремено снажним присуством али и периодима релативно слабе заинтересованости Лондона за Београд, чини се да ће уследити период мање интензивних билатераних односа (природно, мултилатерални односи кроз институције ЕУ ће престати).
Да ли ће Британија остати Велика?
Међународни монетарни фонд процењује да би Брегзит имао негативан и „одржив“ утицај на БДП и приходе Велике Британије, и услед дугог периода повећане неизвесности те последичне финансијске нестабилности. Централна банка Енглеске издала је упозорење да би излазак земље из ЕУ могао погодити економију земље и довести је у рецесију, те узроковати раст незапослености и пад фунте, што се од краја маја и током јуна и дешава како подршка Брегзиту расте. Наиме, од краја маја фунта је ослабила према америчкој валути за око 2%, прему евру за 3%, док је пад у последњих 12 месеци у односу на обе монете био по око 7%.
У случају Брегзита, први циљ биће останак Британије на јединственом тржишту, односно приступање Европској економској заједници коју чине ЕУ, Норвешка, Лихтенштајн и Исланд, и која гарантује слободно кретање људи, добара и услуга у ЕУ (пре свега је то зона слободне трговине, али не и царинска унија). Према тинк-тенку „Отворена Европа“, цена Брегзита је губитак 1% БДП-а до 2030. године. Закључивање новог трговинског споразума са ЕУ намеће се као неминовност, а да би земља изван ЕУ просперирала, потребна је даља либерализација трговине и дерегулација, наводи се у студији.
Британски извозници би се могли суочити са додатним годишњим царинским наметима у износу од 7,2 милијарде евра уколико земља изађе из ЕУ, процена је Светске трговинске организације, с којом би Британија морала да преговара о неким изменама услова чланства (само чланство се не доводи у питање). Поновно увођење царина и осталих економских баријера за државе остатка ЕУ је неминовно, али то значи и додатне буџетске приходе за Лондон.
Постоји нешто што је сигурно у свим сценаријима: Британија ће преузети контролу над својим границама и ограничити имиграције из свих земаља, укључујући и државе Источне Европе, те и Србије, лишавајући њихове грађане социјалних давања. Грађани ЕУ који живе у Британији биће третирани као и сви други странци: мораће добити дозволу за боравак и радну дозволу, што за Србе и тренутно важи.
Од тзв. свођења рачуна одвојен процес је преговарање о условима трговине и друге сарадње након иступања, што подразумева дуг процес ратификације у земљама чланицама (плус преговори са сваком од 58 држава које имају споразуме о слободној трговини са ЕУ). Преговарачка моћ ЕУ за утврђивање односа биће природно јача. Неки виши преговарачи ЕУ, посебно Французи, уверени су да је потребно убедити остале који би се могли повести британским примером да иступање има своју цену. Тако би се евентуални раскид са УК могао завршити брзо и уз тврђе услове да би се послала „порука“ осталима који хоће да нарушавају јединство ЕУ.
Британци ће повратити могућност доношења самосталне развојне политике а престаће и нето-финансирање гломазне бриселске администрације. Истина, Шкотска би се овога пута лакше могла отцепити, јер је доминантно проевропски расположена (зато њихова водећа партија СНП врло неубедљиво и тихо подржава останак у ЕУ).
Иступање УК би, наравно, био велики губитак за ЕУ којој Британци дају и велики финансијски допринос. И политички значај ЕУ у свету би се без Велике Британије умањио. То што би више изгубила сама Британија, и економски и политички, за Србију, као будућу чланицу, није од претераног значаја. Занимљив је опис британског премијера који напуштање ЕУ види као чин економског саморањавања.
По анализи S&P Global Ratings, последицама Брегзита најизложеније су Ирска, Луксембург, Малта, Кипар те Швајцарска (због значајне активности њеног финансијског сектора у Лондону). Најмање погођене би биле Канада, Финска, Мађарска, Италија и Aустрија. То показује „Индекс осетљивости на брегзит“, заснован на разним показатељима — извоз робе и услуга у Британију, директна страна улагања, финансијски фактори и миграторни токови.
И ако изађе из ЕУ, Британија ће остати финансијски центар Европе. Aмерички утицај на ЕУ био би благо ослабљен јер не би могли деловати и преко Лондона. Једно је сигурно: Ламанш се неће „раширити“ нити ће се Aтлантик „сузити“ ако Британија напусти ЕУ.
Останак Британије у ЕУ, поред водећих руководилаца ЕУ, подржао је Обама (и донекле тихо Си Ђинпинг), док Путин није рекао апсолутно ништа. Камерон је поводом тога рекао како би Путин “могао да буде срећан“ уколико Британија изађе из ЕУ. Министар дипломатије УК, Дејвид Хамонд, био је директнији: „Русија је једина земља која би волела да Британија напусти ЕУ.“ Убедљива већина Европљана сматра излазак УК из ЕУ као ствар која је лоша за ЕУ.
*Текст је оригинално објављен у штампаном издању Недељника бр. 231 од 16. јуна 2016.
** У НAРЕДНОМ БРОЈУ НЕДЕЉНИКA, ОД 23. ЈУНA ПРОЧИТAЈТЕ И ЕКСКЛУЗИВНУ AНAЛИЗУ ВЕЉКA ЛAЛИЋA КОЈИ У ЛОНДОНУ ПРAТИ ФИНИШ РЕФЕРЕНДУМСКЕ КAМПAЊЕ
