• Тема „Можемо ли учити да волимо?“, савременом човеку, чини се, нарочито атрактивна имајући у виду утицаје потрошачких култура те обезличење и све израженију отуђеност човека-Шта је љубав- питање је за чијим се одговором трага од памтивека.

Да ли је љубави и у ком облику било кроз историју човечанства? Великани старогрчке литературе Есхил, Софокле и Еврипид о њој су писали као трагедији. Дакле, и у претхришћанско време појмљена је љубав. Али, од Христа тек на прави начин.

Човек је дат и задат, указује на стару изреку академик Јеротић и објашњава:

• Човек је дат генетском структуром, пренаталним добом и васпитањем током прве три године живота у породици. Уколико је има, разуме се, будући да је данас све више деце без породица. Примера ради, у Европи данас 30 одсто људи живи ван брака. Иако у модерно доба масовно, отуђење није савремен појам.
• Дотиче га се и апостол Павле, говорећи о отуђењу од Бога које води и до отуђења од људи. Јер, кад нема Бога у људима, кога онда да волимо? Иако сам као лекар учио да памћење почиње од треће године живота, савремени научни истраживачи тврде да чак и фетус све памти јер има тзв. ћелијско памћење. Такође, и Свети оци су говорили женама да пазе шта чине током трудноће. Изгледа да су знали да фетус треба да буде сигуран и вољен. Наравно, учење да волимо почиње од љубави међу родитељима.
• Бог је дао мушкарца и жену да се допуњују, не да се свађају. Не може се рећи да је одувек било заљубљености и љубави с обзиром на вишевековну традицију уговарања бракова на нашим просторима. Такође, жене су често мужевима, уместо послушности која је одраз љубави, биле покорне што је неодвојиво од осећања страха. Данас, хвала Богу, људи имају право избора партнера, заљубљивања… Е сад, скреће пажњу академик Јеротић, ту ваља бити опрезан.
• Заљубљеност је осећање виђења Бога у другој особи. Ако у браку не прерасте у љубав, може се извргнути у мржњу. Руски свештеник Илија Шугајев тврди да се љубав у браку стиче. Лично, имао сам добар брак без деце. То је правило- бракови без деце или постају бољи од оних са децом, или се брзо растављају. Човек је духовно, интелектуално, емотивно и физичко биће. Нема идеалног брака. Али, добар је сваки у ком су бар два дела човековог бића испуњена.
• А то се постиже радом на себи, упознавањем и преправљањем сопствених мана. Кајањем и покајањем- метанојом, преображајем… Брак се мора неговати јер се јавља досада. Њу је најлакше победити посвећивањем духовном животу. Негујмо га кроз православље. Јер, колико год да одмакнемо у том процесу самоспознаја и самоостваривања, далеко смо од досаде јер он је неисцрпан- саветује профе. Владета Јеротић. Дух никада није стар и неспособан за промене. То је, заправо, та задатост човековог бића.
• И муж и жена треба да желе дете. Има храбрих жена које рађају децу иако мушкарци неће брак. У својој психотерапеутској пракси, проф. Јеротић имао је случајева да деца одлазе чак у Америку у потрагу за очевима. То никако није добро јер оставља извесна емоционална оштећења. Такође, у новије време, бележи се пораст агресије међу супружницима те у многим градовима имамо сигурне куће за жене, у Нишу чак и за мушкарце. Спас од тога једино је у вери, наглашава искусни научник и терапеут. Уколико је, пак, растава брака неминовност, најбоље је да се она догоди када дете има највише три године и да родитељи убрзо потом ступе у нове брачне заједнице.
• У супротном, дете бива под великим утицајем родитеља са којим је остало да живи. Некада су то увек биле мајке, а данас је све чешћа појава да очевима припадне старатељство над сасвим малим дететом. Разводи никако нису добри у адолесцентском периоду детета, од дванаесте до осамнаесте године. Одговарајући на питања посетилаца, проф. Јеротић дотакао се све актуелније теме усвајања деце у хомосексуалним браковима. Појава склоности ка истом полу датира од древне сумерско- вавилонске цивилизације.

Зачетник психоанализе Сигмунд Фројд сматрао ју је продуктом грешке у васпитању, док поједина истраживања показују да је она урођена код пет до седам одсто припадника. Истакавши да лично не би одобрио усвајање деце истополних партнера, проф. Јеротић рекао је да нека психолошка испитивања показују да деца одрасла крај „два оца“ или „две мајке“, иако воле своје „родитеље“, у пубертету већином показују склоности ка супротном полу.Дакле, оно природно у њима побеђује.

Упитан да прокоментарише недавно масовно убиство у Великој Иванчи које је потресло Србију, проф. Јеротић је је објаснио да сви у себи носимо и Бога и ђавола, те да се никад не зна кад ће зло у нама да букне. Случај у младеновачком селу код нас је редак. У западном свету такви злочини се чешће збивају. Људи су узнемирени јер у свима провејава страх да ли би некад и сами могли исто учинити. Психичке болести могу бити генетске, али и стечене. Људи се боје лудила.

Гостовање академика Владете Јеротића изазвало је фантастично интересовање Ваљеваца, будући да је сала Културног центра била недовољно велика за посетиоце. У наставку трибина „Православље и млади“ које, благословом Епископа ваљевског г. Милутина, организује Светосавска омладинска заједница, гост ће поново бити Милица Новковић, ауторка „Породичног буквара“. Разлог томе, навео је јереј Дејан Трипковић, јесу бројни захтеви суграђана за упознавањем и применом стваралачких метода васпитања деце чији је заговорник Милица Новковић.

Јадранка Јанковић

Oznake: Valjevo, Vladeta Jerotić, mladi, pravoslavlje, predavanje, tribina. ljubav