Pročitaj mi članakBilo je to kao u onoj pesmi „Zabranjenog pušenja“ : ljubav udari tamo gde ne treba...i gde joj se čovek najmanje nada. Na srpskoj političkoj sceni koja je, inače, ogledno dobro kanibalizma svake vrste i u kome su istrebljeni i empatija i simpatija, a cvetaju samo mržnja, buka, bes i goli interes – rodila se ljubav.
Истина, она мало вуче на противприродни блуд, па и на најстарији занат, али љубави се у зубе не гледа, нарочито не у оне који су у стању да сажваћу све што је овој љубави стајало на путу. Стомаку како буде, варио је и горе ствари.
Foto:Screenshot/Twitter/Sajam Ludaka@BoraKonj
Елем, Аморова стрела је пробуразила срца Александра Вучића и Чедомира Јовановића повезујући, наизглед, неспојиво, а романса која сада кулминира тињала је последњих година и разгоревала се упоредо са Вучићевим успоном и Јовановићевим политичким падом. Како су се на крају срели – онај који је са радикалским багажом на леђима ишао ка небеским висинама српске политике и овај који се са имиџом модерног либералног политичара стрмоглављивао ка дну – питање је неке више космичке геометрије, али су се нашли.
Злобници ће рећи да је у питању љубав из рачуна (обостраног) али последња „размена нежности“ када је Вучић звао Јовановића у болницу да га пита за јуначко здравље, а он њега одмах по изласку из болнице када је, још ровит од ковида, имао физички обрачун око сувласништва у неком физио центру, говори да ту има и мало хемије.
„Знаш шта ће да ти сад ураде, ликоваће!“ , рекао му је брижни Вучић.
„Шта да радим, то је мој живот“, одговорио је Јовановић.
Пре тога је Чеда једном приликом, мислећи на решавање проблема Косова, поручио „Вучићу, остао си сам!“, да би се онда запитао „Шта ће Вучић ако га и ја оставим?“
Срцепарајуће, Емили Бронте на српски начин.
У мају се Јовановић , после изгреда на скупштинким степеницама оног партибрејкера Бошка Обрадовића који га је оптужио за сарадњу са Вучићем, пожалио Вучићу да више не може да одлази у Скупштину и да се „осећа као бедник“. Овај му је муке решио оним „страшним“ цензусом од три одсто на последњим изборима који Чеда није прескочио, па тако у овом скупштинском мандату неће морати на то страшно место. Што не значи да ће га оставити на улици да га тамо и даље кињи Обрадовић.
Последњи пут су озбиљне чарке међу њима двојицом забележене пре четири године на једном скупштинском заседању где је Јовановић Вучића назвао „дилетантом за посао којим се бави“, а Вучић њега поспрдно „експертом српске политичке мисли и различитих облика друштвене свести“. Вучић му је пребацивао „препланулост, сунце и слану воду Медитерана“, Чеда њему „винарију у подруму куће“, а пале су и опаске о „уличарском речнику“, „приватном авиону за Миконос“, „зебри“ , „кумовима из Шилерове“…
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2020
Испоставило се да је то била само мала свађа међу будућим пријатељима, а тај „фриендсхип“ је, током тог прекоплотског препуцавања, пророчки најавио сам Јовановић реченицом: „Све је могуће у политици, па и нека наша сарадња у будућности“.
Лед међу њима се, у међувремену, отапао брже од санти на Гренланду у пику глобалног отопљавања. Јовановић је имао све више лепих речи за Вучића ( „Он се променио и то није онај Вучић од пре петнаест, двадесет година“;”Било би безобразно, у име онога што је Вучић некада био, гурати под тепих чињеницу да је уложио пуно енергије у личну трансформацију и да јесте урадио нешто корисно за ову земљу”…), овај све више разумевања за Јовановића.
Пред Чедом су се широм отварала врата Вучићевих медија, а тај „вајлд кард“ он је плаћао сумњичењем, оптужбама и презиром опозиционог табора који му је пребацивао кокетирање са лидером напредњака. Јовановић је и то – ах, та љубав – видео као питање срца: „Знам колико пате што су и Вучићу и земљи безначајни и не обазирем се на њихове глупости. Њихова пубертетска опседнутост Вучићем је последица неузвраћене љубави.“
Купидон је био на Чединој страни. Јовановићева склоност да опрости Вучићева политичка непочинства из прошлости и Вучићева воља да га коначно пригрли опредметили су се на прослави изборне победе напредњака када се Чеда појавио да честита.
За разлику од осталих опозиционара демократске провенијенције који се још нису чуду начудили како им је то Вучић испред носа мазнуо и власт и политичку платформу на коју је само ударио напредњачки жиг, Јовановић је то прихватио као свршен посао и гледао је како да у њему издејствује неке деонице за себе. И за то је имао адекватно образложење: “Нисам ја проговорио Вучићевим језиком, већ он мојим, и нисам ја на његовом путу, већ он на мом, где му је одувек и било место, зато што другог пута до срећније земље нема.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2020
Остаје питање да ли ће га на том путу, иако на њему стопира са само 0,3 освојених гласова на изборима, убудуће возити државни аутомобил? Ако се остваре претпоставке, темељене на Вучићевим речима да ће у владу узети и неке људе са листа које нису прешле цензус – а многи у тим „неким“ виде управо Чеду – хоће.
Сам Јовановић је за наш портал рекао да би „присуство ЛДП у Влади означило слободу“, што значи да је педесет одсто ове ствари решено – он пристаје. Још да Вучић каже да и аминује Јовановићево намештење, па да сви буду срећни, весели и задовољни. Има ли лепше круне једне бурне љубави? Чист хепиенд.
