Pročitaj mi članakDeli nas samo par dana od velikog slavlja.Ta nedelja je kod Srba poznata kao strasna nedelja i strogo se praznuje i posti.
Страсни понедељак
Овим даном почиње седма недеља поста, која се назива велика или страсна недеља. По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи, Исус Христос учинио велика дела.
Исус је уништио смрт, победио грех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају. Назив „страсна“, ова недеља је добила, јер су у овим данима појачане молитве, бдења, као и пост.
Интереснатно је да овај назив потиче још из тога што се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој Морави у овој недељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову постоји назив и страшна недеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном веровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке.
Ова недеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Ускрс, када се ништа не ради.
Страсни или завалити уторак
Ова недеља има и назив „завалита”, како је називају у југоисточној Србији. На овај дан се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе.
Ове недеље је и стока била изложена посту. Карактеристично за ове дане је и то што се више не чује песма као у цветној недељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак.
У овим данима, се из тог разлога, људи посебно посвећују добрим делима.
Велика среда
Ово је последњи, пуни, радни дан у недељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цветној недељи. Такође су људи настојали дана овај дан стоку добро обезбеде храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима.
У Неготинској крајни чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини. Понегде се и на велику среду, фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.
Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања бостана. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко.
На овај дан, жене су одлазиле на реку где су палиле свеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.
Велики петак
На овај дан, према јеванђељу, десило се велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске грехе.
Велики петак се још назива и „петак страдања“, а подразумева најстрожији пост. На овај дан, и данас, фарбамо ускршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи.
Један од обичаја, у лесковачкој Морави, је да се сточној храни дода црвено јаје, како би стока напредовала. У неким крајевима, на овај дан, се иде у лов на ракове, док се негде лове зечеви за чију се крв сматра да има делотворну моћ код нероткиња.
У банатским селима био је обичај да се у црквама чува Христов гроб. Углавном су то радили мушкарци који су завршили војску, а смењивали су се све до Ускрса.
Велика субота
И на овај дан се понегде фарбају јаја. Иначе, велика субота се у околини Лесковца, назива још и дугачка субота, јер опомиње на дуге Исусове муке на распећу.
У Босанској крајини и Херцеговини, овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разолг лежи у веровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена.
Зато се ова боја највише и користи при осликавању. На велику суботу се меси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно, бело, ставља у средину, а њима се, на Ускрс, деца међусобно дарују.
