Pročitaj mi članak
Београд – У Српској православној цркви нема никаквих подела, има различитих мишљења која се усаглашавају на седницама Светог архијерејског Сабора да би се постигло јединство, изјавио је патријарх српски Иринеј у интервјуу Танјугу.
Патријарх каже да су приче о пензионисању неких владика СПЦ “новинарска измишљотина”, а подјела, тврди, нема ни када је ријеч о доласку римског папе у Србију.
Он каже да не види никакву штету од папиног доласка у Србију и сматра да би дијалог с личношћу какав је римски епископ био веома користан јер он је, каже, и државник.
– Србија је увек могла да позове папу у посету, а ли не верујем да би он прихватио да се одазове позиву без сагласности Цркве. И то је нормално – навео је поглавар СПЦ-а.
Патријарх је подсјетио да је папа и раније изражавао жељу да посјети Србију, па и државе претходне Југославије, као и да су оправдања за његов недолазак била још увијек свјежа сјећања на посљедице Другог свјетског рата, а посебно потоњих ратова и трагедија.
Додатно, ту су и разлози папине безбједности у Србији коју, како тврди, нико не би могао да му гарантује с обзиром на то да, како каже, овде живи пуно избјеглица.
– А, била би то трагедија за земљу и Цркву, ако би се нешто десило поглавару Римоктоличке цркве…Наш став је зато да још није сазрело време за једну такву посету – казао је патријарх.
Када је, међутим, ријеч о обиљежавању 17 вијекова Миланског едикта наредне године, патријарх Иринеј каже да је мислио и мисли да би долазак римског епископа у Ниш био веома користан за Србију, српски народ и српску државу.
Корисно би, каже он, било то што би тај сусрет био први послије 11. века када се догодио трагични раскол источне и западне цркве и можда прилика да се вратимо питању хришћанства и “јединству којем се ми свакодневно молимо”.
То би, према патријарховим ријечима, била нова страница историје односа православне и католичке цркве.
– Међутим, постоје нека мишљења, међу којима је и мишљење руског патријарха, до чега је нама, иначе, веома стало, који каже да не би могао да дође (у Ниш) ако би ту дошао и папа – навео је патријарх додавши да, ипак, још ништа није дефинитивно јер се никада не зна шта све још може да се догоди.
Зато је наша црква, додао је, донијела одуку да позове поглаваре свих православних цркава, а другим црквама ће упутити позив за присуство са делегацијама на највишем ниову.
Он је прецизирао да позив неће бити упућен на име актуелног папе, већ цркви, али са позивом да у Нишу присуствује делегација на највишем нивоу.
На опаску да су већ најављени неки сусрети представника руске цркве и Ватикана, патријарх каже да СПЦ то поздравља и сматра да је дијалог рјешења за све проблеме.
– Дијалог је решење и за проблем који СПЦ има са Румунском православном црквом (РПЦ) због њеног мешања у питања југоистока Србије где покушава да Влахе прогласи Румунима – рекао је он.
Тим поводом је, подсјећа, СПЦ упутила писмо РПЦ-у и очекује да ће она схватити проблем и по овом питању поступити на канонски уобичајен начин, ако за то буде добре воље и жеље.
О канонски непризнатој Црногорској православној цркви
Говорећи о проблемима са канонски непризнатом Црногорском православном црквом, патријарх је упозорио да Митрополија црногорска приморска од свог постојања припада Пећкој патријаршији и као таква је старија и од Црне Горе.
– И, ако неко некоме треба да даје легалитет то је онда Митрополија која је у саставу СПЦ – навео је патријарх.
За самозваног митрополита те цркве Михаила Дедеића, патријарх каже да је “трагична личност” и сматра да он, као рашчињени свештеник као и они који га прате, није рјешење за Црну Гору.
Он очекује да ће “са мало здраве памети” то питање бити ријешено онако како треба да буде ријешено.
– СПЦ покрива све своје вернике који се налазе у државама некадашње Југославије, све вернике који живе у Европи, Америци, Аустралији, а сада оснивамо и епархију у Јужној Америци и по томе Црна Гора неће бити изузетак – казао је патријарх.
Он је то објаснио чињеницом да, иако је Црна Гора држава, што Црква признаје, СПЦ има своје прописе и за њу не постоје државне границе.
Проблем СПЦ са такозваном Македонском црквом, као и поновно хапшење архиепископа Јована Вранишевског, патријарх сматра више “политичким него црквеним проблемом”.
Зато је, каже, тим поводом много пута у посљедње вријеме инсистирао на контакту са предсједником македонске државе ђорђем Ивановим.
Тај сусрет се сматра он избјегава, а да је до њега дошло, било би и рјешења, тврди патријарх.
Он је рекао да СПЦ веома цијени допирнос руске и цариградске цркве на рјешавању тог проблема.
Међутим, они очекују признавање постојећег стања на шта СПЦ не може да пристане, поручио је патријарх Иринеј.
