Pročitaj mi članak
Преносимо текст Томислава Клаушког „Керум није само будала: Зашто власт шути на његово ширење мржње?“са хрватског портала Index.hr
Није скандал то што Жељко Керум опет вређа и напада Србе, оптужује их да контролишу банке и медије, тврди да су извор његових, а онда и проблема свих других Хрвата, те да „говори оно што мисли”, пише хрватски портал Index.hr.
Скандал је што о томе сви ћуте. И што његово опетовано ширење мржње, шовинизам и дискриминација, пролазе некажњено.
Ћути Влада, чији Фејсбук волонтери на питање грађана шта овакав Керум и даље ради у Сабору, узвраћају са: „Питајте Сабор”. Ћути премијер Милановић који је недавно свог „милиционера” Јовановића бранио од хадезеовца из трећег ешалона, али прећуткује изјаве градоначелника другог највећег хрватског града.
Ћути председник Иво Јосиповић, који се баш пре коју недељу декларисао као „председник свих Срба”, замерајући Милораду Пуповцу да недовољно брани српску мањину. А он је не штити уопште. Ћуте министри правосуђа и полиције, иако Керум крши закон. Ћути и јавни правобранитељ.
А по обичају, ћути и Државно тужилаштво.
Још пре три године Жељко Керум је у „Недељом у два“ изјавио да „Срби морају знати где им је место”. И до данас због тога није одговарао. Ни казнено, ни политички.
Наравно, најлакше би било рећи да је Керум будала. Али он је поред тога још и градоначелник Сплита, саборски заступник, велики предузетник и јавна личност. Но чак и да је само обичан грађанин, морао би законски да одговара.
Не због свог приватног мишљења, на које се упорно вади у телевизијским наступима, већ због јавно изнесених тврдњи о једној етничкој скупини.
Можда ће некоме бити јасније како те изјаве звуче ако „Србе” заменимо „Јеврејима”. Па би онда то изгледало овако:
„Јевреји контролишу банке и медије, Јевреји су извор мојих проблема, Јевреји морају знати где им је место, никада не бих дозволио да ми Јеврејин уђе у породицу, са Јеврејима имамо толико лоших искустава да не смемо с њима више да имамо посла, моје мишљење о Јеврејима дели већина грађана ове земље.”
Звучи познато?
И сви на то уредно ћуте, јер ето, Керум је редикул. Керум је будала. Керум није важан.
Али Керум је и ове недеље на ХТВ-у поновио исто оно што је изјавио пре три године у „Недељом у два“. Није повукао ни једну реченицу, није се извинио, није се кориговао. Није се чак ни вадио на фамозни контекст. Штавише, још га је проширио. „То је мој став и моје мишљење. Такво мишљење има већина Хрвата, али се то не усуде рећи”, казао је Керум. А по свему судећи, нико се из институција не усуди да каже да су те изјаве срамотне, шовинистичке, хушкачке, мрзитељске, дискриминаторске, па стога и противзаконите и противуставне.
Значи ли то да те институције, од Сабора и председника, преко владе и правобранитеља, све до Државног тужилаштва, деле Керумове ставове? Одобравају његов став да он „није шовиниста, само говори оно што мисли”? И налазе оправдање у тврдњи да „његов став дели већина хрватског народа”?
То је прави скандал. Не то што Керум јавно говори оно о чему други ћуте. Него то што други ћуте о ономе што он говори.
Зашто је то опасно? Зато што људи који се слажу с Керумом – а таквих има на бацање – налазе охрабрење у чињеници да један истакнути предузетник и политичар о свему томе отворено и некажњено говори на јавној телевизији. Зашто би онда они морали да ћуте?
И зашто не би нешто учинили?
Слобода није у томе да се јавно шири мржња према некој групи, било Србима било Ромима било хомосексуалцима. У демократији чак и шовинисти имају право на своје мишљење, али га не смеју као такво јавно износити, ширити и промовисати.
Осим, наравно, кад говоримо о хрватској демократији.
( Томислав Клаушки, Index.hr )
