Сви (или бар већина нас) слажемо се са студентима у једном: Србија коначно мора постати правна држава. А правна држава подразумева лустрацију – систематско уклањање из јавног живота свих оних који су злоупотребљавали власт, кршили законе или наносили огромну штету интересима државе и народа.

Србији је лустрација потребна да се очисти систем од тренутних носилаца власти који су одговорни за корупцију, институционално насиље и урушавање институција, али ако желимо доследну и праведну правну државу, лустрација не може да се заустави само на њима. Она мора да захвати и оне који су активно радили против српских интереса како по питању територијалног интегритета, тако и на међународној сцени. Конкретно мислим на:

-Потписнике и подржаваоце Бриселских и свих штетних споразума који су довели до губитка суверенитета над деловима територије и огромних уступака,
а нарочито на оне који су у Народној скупштини Србије подносили и подржавали декларације којима се српски народ колективно етикетира као „геноцидан“ или носилац геноцидне политике.

Сви ти људи су и дан-данас активни у политици. Они се кандидују, нуде свакодневно, траже гласове управо од тог истог народа кога су издали и коме су лепили најтежу могућу стигму. Они данас траже поверење од жртава сопственог политичког деловања. Ако заиста желимо правну државу, онда лустрација мора бити обострана и без изузетка. Не сме постојати „добра“ и „лоша“ прошлост – постоји само прошлост која је штетила држави и народу, и она се мора санкционисати једнако строго. Зато би пуна лустрација требало да значи следеће:

-Бивши осуђеници за тешка кривична дела (корупција, организовани криминал, ратни злочини и сл.) – трајна забрана бављења политиком и јавним функцијама.

-Особе које су својим деловањем нанеле стратешку штету суверенитету и достојанству српског народа – исто тако морају бити трајно искључене из политичког живота.

-Они који су јавно или институционално оптуживали читав народ за геноцид – треба да буду јавно осуђени и политички онемогућени да поново траже мандат од тог народа.

-Сви који су учествовали у системској корупцији или урушавању институција – правосуђа, тужилаштва, полиције, медија, регулаторних тела – претварајући их у алате личне и партијске моћи уместо у сервис грађана и државе, морају бити трајно одстрањени из јавног сектора, са могућношћу одузимања незаконито стечене имовине.

Само тако ће будуће генерације имати јасан пример: ко се огрешио о државу и народ, без обзира да ли долази из владајуће структуре или из редова некадашње или садашње опозиције.

Ако опозиција (бар њен део) избегава да стане иза таквог принципијелног става о лустрацији – онда се намеће логично питање: да ли они заправо штите само себе и своје политичке каријере, уместо да штите идеју правне државе коју наводно заговарају?

Права промена почиње тек када се престане са селективном правдом!