Pročitaj mi članakKako se Rusija priprema i može pripremiti za promene u Srbiji?
Izlaganje na okruglom stolu „Srbija u predizbornoj godini: politički procesi, društvena dinamika i međunarodni kontekst“ (Moskva, 26. februar)
Odnos naroda Rusije prema Srbiji određen je sa dva–tri ključna istorijska datuma. Prvi je 1914. godina, kada je Ruska imperija ušla u rat radi zaštite Srbije i u tom ratu stradala. Drugi datum je 1941. godina, kada je Jugoslavija primila na sebe Hitlerov udar i u značajnoj meri olakšala početak Velikog otadžbinskog rata za nas. Treći datum je 1999. godina, kada je agresija NATO-a na Srbiju svima nama pokazala da smo mi sledeći. To je mobilisalo one koje je moglo mobilisati u Rusiji i u velikoj meri predstavljalo psihološku pozadinu za dolazak Vladimira Putina na vlast.
Tu podvlačimo istorijsku crtu.
Moram otvoreno da kažem da, iako već pet i po godina zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, upućuje jasne signale Aleksandru Vučiću, Vučić te signale grubo odbacuje. Uprkos tome, Rusija i dalje toleriše jednostavnu i očiglednu činjenicu da je Aleksandar Vučić na čelu Srbije — neprijatelj Rusije i saveznik neonacističke Ukrajine, koju bez ustezanja snabdeva oružjem i municijom i sa tim ne prestaje.
Vučić je neprijatelj Rusije, uprkos celokupnoj istoriji odnosa Rusije i Srbije. Pitam se šta, osim pomenutih izjava Marije Zaharove, zvanična Rusija suprotstavlja tome? Stid me je da kažem da zvanična Rusija tome suprotstavlja retoriku ruskog ambasadora u Srbiji, Bocan-Harčenka, koju mogu direktno da nazovem apologijom i advokaturom Vučića, uprkos zvaničnoj poziciji Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Ne želim da nagađam i nemam osnova da tvrdim sa sigurnošću, ali postavljam pitanje: da li je stav ruskog ambasadora u Beogradu vođen nerazumevanjem, komercijalnim interesima ili čak državnom izdajom? Ne znam odgovor, ali smatram da je moja dužnost da to pitanje postavim.
Na sreću, drugi mandat našeg ambasadora u Srbiji ističe 2027. godine. Ta vremenska podudarnost je indikativna, jer se iste godine završavaju i predsednička ovlašćenja Vučića. Njegova zavisnost od Vučića je, po mom mišljenju, očigledna. Vučić će unutar svoje političke strukture možda promeniti funkciju — prestaće da bude predsednik, postaće premijer ili nešto drugo — ali aktuelni ambasador Rusije u Srbiji će neminovno otići. I sav teret njegovog delovanja ostaće na njegovoj savesti.
Ipak, Rusija kroz izjave Marije Zaharove pokazuje drugačiji pravac. Ali meni, kao ruskom čoveku i građaninu Rusije, neprijatno je zbog toga što Rusiju u Srbiji predstavlja ambasador poput Bocan-Harčenka. I zadovoljan sam što nijedna funkcija nije večna i što je njegov mandat vremenski ograničen.
Pitam se zašto Rusija ćuti o neprijateljskom ponašanju Vučića? Zašto ćuti o nedruželjubivom ponašanju Azerbejdžana, Kazahstana, Jermenije? Razumem da postoje ekonomski razlozi — sivi izvoz i uvoz, pragmatični interesi. Ti razlozi će postojati dokle god imaju ekonomskog smisla. Ali ako se već ulazi u brak iz računice, niko ne nalaže da se pri tome mora i pokazivati ljubav. Ako je to dogovor iz interesa, onda nema potrebe za dodatnim demonstracijama bliskosti.
Ipak, uveren sam da će konačni politički obračun sa Srbijom, odnosno sa njenom aktuelnom vlašću, biti neizbežan — nakon odlaska našeg ambasadora, nakon uspešnog i pobedničkog okončanja rata za nas, i nakon što se u Rusiji formira jasna i adekvatna pozicija.
Želim da naglasim ono što smatram ključnim: da bi se formirala ispravna pozicija Rusije prema Srbiji, potrebni su veliki napori svih koji se u Rusiji bave Srbijom. Potreban je i angažman Srba koji žive u Rusiji.
Neka se ljute na mene braća Srbi i sestre Srpkinje ako žele. Ali smatram da srpski deo naroda u Rusiji nije učinio sve što je mogao da učini kako bi se u Rusiji formirao ispravan pogled na Srbiju i sačuvala čast naših odnosa u uslovima izdaje Vučića i drugih.
Vučić je neprijatelj i izdajnik, i ja to govorim otvoreno. Ali šta je uradio onaj deo našeg naroda koji se profesionalno bavi proučavanjem Srbije? Znate, među našim divnim damama koje se bave Srbijom postoje različita raspoloženja, različiti stavovi. Ima ih šest do osam. Sve su izuzetne. Ali polovina je za Vučića, a polovina za istinu.
Čime je to uslovljeno, ne znam. Ali govorim potpuno odgovorno: Vučić ovde, u Rusiji, vodi direktnu političku obaveštajnu delatnost. Da, upravo tako — direktnu političku obaveštajnu delatnost koja je neprijateljska prema Rusiji. Postoje i komercijalno motivisane aktivnosti pojedinih poznatih lica, znamo ih lično po imenu i prezimenu, i na njima nema mesta bez mrlje. Neki su povezani poslovnim interesima, a neki su jednostavno potkupljeni, trče gde im se kaže. Ali ovde je reč o političkoj obaveštajnoj delatnosti. Ona postoji i neprijateljska je prema Rusiji.
Rusija će moći time da se pozabavi kada joj se oslobode ruke da obrati pažnju i na te „bubašvabe“. Za sada nemamo vremena. Ali moram da kažem da je ta delatnost vidljiva. I njoj će biti stavljena tačka. Nažalost, Rusija je trenutno zauzeta.
