Ломпар, један од најпроминентнијих српских професора помињаних у јавности као могућих предводника будуће студентске листе, казао је како на тој платформи треба постићи јединство и да верује да студенти имају снагу да то спроведу у дело, што би, сматра он, било од пресудне важности да се спречи одливање гласова.

Он сматра да режим “Вучић–Брнабић” не може да повећа број присталица, тј. да и сам може увидети да му број присталица опада, те да му је, стога, “кључни интерес да присталице које отпадају као и они који су национално оријентисани не оду студентској листи”.

“Циљ режима је да студентска листа буде изразито грађански оријентисана, да би они национално оријентисани били у дилеми и нелагоди да ли да гласају за њу, као и да би они који отпадају од режима имали изговор да не гласају. То значи да је интенција режима да се створе алтернативне структуре/странке/коалиције које треба да прикупе отпале од њега и да ти гласови не оду студентима, а ако види да то није могуће, настојаће да свеопштим блаћењем и прљавом кампањом те људе натера у апстиненцију”, процењује Ломпар, наводећи да “уколико буде већа апстиненција, утолико удео сигурних гласова режима расте.”

Коментаришући домете 15. марта (прошлогодишњег вероватно најмасовнијег окупљања у савременој историји Београда и Србије на позив студената), Ломпар каже да је 15. март “битан за опште расположење, делегитимизацију режима”, те да је у питању протест који је карактерисала “мирољубива оријентација, као што је, уосталом, студентски покрет све време”.

“Ако се каже да је 15. март пропуштена шанса, онда нек се каже и шта је требало; да се јуриша на Председништво, Скупштину, у једно револуционарно обарање власти? Јер, овако помало изгледа да се ставља примедба али се не жели преузети ризик. Ако већ кажете ‘неко би требало да уради то и то’, и ако се говори да је Србији требао један такав обрачун, онда би требало конкретно и навести шта то све подразумева. Мислим да су студенти, омладина и остали у протестима тако структуриран свет, где је показано да ту нема својства насилног обрачуна”, рекао је проф. Ломпар.

Враћајући се на тему једне заједничке студентске листе, закључује да би као таква “чувала континуитет и 15. марта, и Видовданског протеста 28. јуна, као и протеста на годишњицу пада надстрешнице, 1. новембра у Новом Саду”.