Председник Ћацистана Александар Вучић објавио је на свом Инстаграм профилу снимак у којем му човек витла ножем и прети смрћу, тачније одсецањем главе. У питању је Саша Стојановић из Белошевца код Крагујевца, који је претње упутио преко Фејсбука и због тога ухапшен.

Већ данас Вучић је наступио у улози великодушног државника који „не осећа угроженост“ и спреман је да му пружи руку и опрости. У свом обраћању Вучић је рекао да Стојановић „није овакав злочинац каквим је себе желео да представи“ и да је његова изјава „плод манипулације оних који су хтели да нам поделе Србију“. Оптужио је „мејнстрим медије, друштвене мреже и огроман новац споља“ да су желели да разоре отаџбину и да су управо они навели Стојановића на такве речи. Најавио је да ће му процесно-правно помоћи и да се радује дану када ће му Стојановић рећи „извини, Александре“, а не „извините, председниче“.

Овај сценарио – прво се појави снимак бруталне претње, затим брзо хапшење, а онда председниково „опраштање“ и пребацивање кривице на спољне факторе – многима делује као нова епизода пропаганде за малоумне у турбо моду.

Критичари режима указују да се овакви случајеви понављају увек када треба скренути пажњу са стварних проблема или ојачати слику председника као жртве која ипак прашта и уједињује. „Храбри“ Вучић је одмах прешао на причу о подељеним породицама, страним силама и потреби за јединством око „љубави према отаџбини“. У истом обраћању поменуо је и успехе власти у Крагујевцу – нову обилазницу, тржницу, путеве, Клинички центар и фабрику Стеланис – као доказ да је Србија на правом путу, док „они који желе да је поделе“ само манипулишу људима.

На овај начин се једна конкретна претња смрћу брзо претвара у политички наратив у којем је председник и жртва и спасилац, а кривци су увек „споља“ и „медији“.

Нормални људи ово не могу да прогутају као Вучићев гест великодушности и спремности на помирење. Већина грађана јасно препознаје уходани образац диктаторске пропаганде: прво се „нађе“ појединац који прети, онда се снимак максимално експлоатише, а потом следи „помиловање“ уз оптужбе на рачун студената, опозиције или страних сила.

У атмосфери у којој се сваки инцидент брзо политизује, одговор је јасан – реч је о још једној добро режираној представи за оне који још увек верују у такве приче. Додуше, све их је мање. Зато хуља и одлаже изборе.

(Србин инфо)