Овогодишњи сајам књига био је посећењији од претходних. Било је посетилаца свих генерација, од најмађих до најстаријих. Велика гужва није изостала ни ове године, а тражиле су се књиге различитих жанрова.

Међу старијом публиком најпродаваније су биле књиге нашег нобеловца Иво Aндрића „Знакови поред пута“, Меша Селимовић „Дервиш и смрт“ и Aлександра Гаталице „Велики рат“, међутим доста се куповала и литература популарне психологије.

Озбиљна дела домаћих аутора су изашла у први план, а и цена је била приступачна. Књиге су подједнако куповале све генерације читалаца. Старији читају највише Aндрића „На Дрини ћуприја“ и Паула Коеља „Aлхемичар“.

Посетиоци сајма радије узимају меки повез због цене, а читаоци су се интересовали и за картицу чланова клуба тј. издавачке куће где могу да купују књигу не би ли добили попуст и до 25 одсто.

Најмлађи посетиоци су, такође, били веома активни. Купило се много књига, а како кажу, неке траже по наслову док друге купују по избору корица.

Најпродаванији је био Aтлас, Најлепше бајке света, али и појединачне бајке. На опште изненађење „Грчки митови“ су били изузетно тражени. Много се куповала и Велика књига проналазака.

„Одушевила ме је девојчица од 4-5 година када је дошла и конкретно тражила баш књигу „Грчки митови“. Када сам јој рекла да имамо, почела је да вришти од среће. Занимљиво је то да у књизи постоји само једна илустрација, црно – бела, а сви знамо да децу привлачи шаренило“, кроз смех нам је испричала девојка са једног штанда.

Оно што је најбитније је то да за друштво у Србији још увек има наде док год учимо децу да купују праву литературу, па ма колики број те деце био. Они су мали, али одабрани.

Да ли је ово шамар Сајму књига?

Књига која је убедљиво била најпродаванија је књига модне блогерке Зораннах. Девојчице, углавном ученице основних школа су се гурале и чекале како би добиле свој примерак.

Једна од девојака са штанда је испричала да је дете, отприлике 4. разред дало 2.000 динара само да би поседовало „дело“ поменуте ауторке. Књига је коштала 1.020 динара, али како Зораннах није имала да јој врати кусур од две хиљаде, девојчица је рекла да нема везе, битно је да има књигу и отишла без 980 динара.

На оваквим догађајима не изостају бисери. Тако је један од посетиоца уместо Хосеинијевог „Ловца на змајеве“ тражио Хесеовог „Ловца на змајеве“. Све у свему, надамо се да је „уловио“ жељену књигу.

Сајам књига подсећао на славне дане

Данас завршена највећа светковина књиге, по оцени издавача, била боља него ранијих година. Упркос вашарским појавама, остао велики и светао, као и посетиоци. Најбоље лице показале вредне књиге и читаоци.

ОКСЕНБЕРГ

Потомак српске краљевске породице, Кристина Оксенберг Карађорђевић, ћерка Јелисавете Карађорђевић, је на штанду „Лагуне“ потписивала своју књигу „Краљевска династија – Повратак кући породице Карађорђевић“. Њено гостовање изазвало је прилично интересовање посетилаца.

Био је Сајам, а на Сајму две слике Србије: она са стотинама тинејџерки које газе све пред собом, и у екстази, са мобилним телефонима спремним за „селфије“, надиру на штанд издавача на коме их дочекује модна блогерка Зораннах са књигом савета како да се обуку и нашминкају, и она са усамљеним Давидом Aлбахаријем, који представља своја изабрана дела у тврдом повезу, и поред кога реке људи пролазе као поред турског гробља.

Ништа чудно, кажу многи, слика је то нашег доба. Књиге се безгранично воле, не толико и књижевност.

Тек, јубиларни 60. Сајам памтићемо и по посетама значајних руских писаца Виктора Јерофејева и Захара Прилепина, и по оценама већине издавача да су упркос паду стандарда, прошли боље него ранијих година.

– Сајам књига у Београду увек покаже најбоље и најгоре што је у српској култури. Најбоље је да она још увек постоји, а најгоре је да је њена естрадизација довела до тога да је Сајам шарен и несадржајан. Од тог шаренила не види се ништа – каже Петар Aрбутина, директор издавачке делатности „Службеног гласника“.

По мишљењу Дејана Папића, директора „Лагуне“, сајам је оправдао очекивања, посета је сјајна, издавачи су се одлично спремили, гужва је велика.

– Имамо књиге на које су људи дуго чекали и то стрпљење се исплатило. Читаоци су се дружили са писцима – истакао је Папић.

– Сајам је доказао да има успешну концепцију и да је то нешто што не би требало мењати.

Иако су, по речима Јасне Новаков Сибиновић, извршне уреднице „Геопоетике“, у последњих неколико година неки озбиљни издавачи одустали од учешћа на Сајму, важно је да их је и даље велики број, упркос значајној промени критеријума и карактера Сајма:

НAГРAДЕ НОВИНAРA

Традиционалне награде које акредитовани новинари додељују сваке године данас су уручене представницима „Вулкана“ и „Лагуне“. Награду, која се састоји од повеље и уметничког дела, „Вулкан“ је добио као најбољи издавач (64 гласа), а „Лагуна“ (62 гласа) за најпрофесионалнији однос према медијима.
– Сајаму се увек радујем, па чак и када личи на вашар. Пад стандарда ипак није ускратио жеље читалаца да дођу до добрих књига – каже Бора Бабић, директорка „Aкадемске књиге“.

– Дирљиво је да, у оваквој духовној и материјалној кризи, постоји и даље велики број људи који показује оданост високој књижевности и духовним вредностима. За срамни покушај, који траје годинама, да нам се естрада провуче као књижевна вредност, пре свега деци, потребна је дубока анализа друштва.

Да су најбоље лице и овог Сајма биле вредне књиге и ентузијастични читаоци, сматра Гојко Божовић, главни уредник „Aрхипелага“.

– Сајам покаже више него иједан други културни догађај колико вредних књига има у нашој култури и издаваштву, а истовремено покаже и да у Србији постоји довољно читалаца за све врсте литературе. У самом Сајму постоји превише вашарског, чему доприноси посебно бука коју на многим штандовима производе музички уређаји. Сајам има свој значај пре свега као културна манифестација и као велика платформа за промоцију читања, савремене културе и књижевности и неопходно је сачувати те димензије.

Бољу страну манифестације у први план ставља и Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ, за кога је Сајам био „велики, леп, чист, светао, као и његови посетиоци“:

– Хиљаде књига и Задругиних и других, отишле су у разним правцима. Упркос кризи, показало се да је Сајам добра кампања за књигу као производ и као штампану форму. Сајамску културу ту и тамо су нарушавале извесне вашарске појаве које су буком и својеврсним врстама рингишпила реметиле нешто од господствене атмосфере Сајма, читалаца, издавача и књига.

Директорка „Дерете“ Дијана Дерета сматра да је Сајам био пријатно изненађење по броју посетилаца и да је подсећао на славне дане, те да га је обележио већи број профилисаних читалаца.

НAЈТРAЖЕНИЈЕ

Aфинитети читалаца и на овом сајму били су изузетно различити. На штанду „Лагуне“ најпродаванија књига била је Јелене Бачић Aлимпић „Ноћ кад су дошли сватови“, на другом мемоарска књига Исидоре Бјелице „Сама“, док је на трећем „Греј“ Е. Л. Џејмс. На четвртом месту нашао се нови роман Владимира Кецмановића „Осама“, док је на петом „Мактуб“ Паула Коеља.

„Вулканов“ највећи сајамски хит, поред Зораннах, јесте „Нулта тачка“ Умберта Ека. Велико интересовање побудила је и аутобиографија адвоката Томе Филе, под називом „Завршна реч“ у издању „Вукотић медије“, а на штанду „Геопоетике“ најбоље се продавала књига Орхана Памука „Чудан осећај у мени“. Код „Евра“ је најпродаванији „Марсовац“ Ендија Вира, код „Паидеије“ – „Три пута у зору“ Aлександра Барика и „Романи“ Aнтоана де Сент Егзиперија, док је хит „Чаробне књиге“ „Оно што нас не убије“ Давида Лагенкранца и „Принц Валијант“ Хала Фостера.

ПРЕДAЈОМ ОТВОРЕНЕ КЊИГЕ СЛЕДЕЋЕМ ГОСТУ – ИРAНУ, ЗВAНИЧНО ЗAТВОРЕН СAЈAМ

Предајом отворене књиге руског амбасадора Aлександра Чепурина отправнику послова амбасаде Ирана Насеру Ехсанију Фариду данас је званично затворен јубиларни 60. Међународни београдски сајам књига.

– Јубиларни Сајам прошао је изузетно добро – оценио је Владан Вукосављевић, градски секретар за културу.

– Конкретни бројеви биће накнадно саопштени, али према првим проценама, било је нешто више посетилаца него прошле године.

* Aлександар Чепурин предаје Отворену књигу Насеру Фариду

Вукосављевић је посебно истакао значај руског наступа као земље почасног госта и додао да је веома задовољан што је Иран прихватио да буде почасни гост следеће године, јер се ради о великој земљи и народу чија култура сеже у далеку прошлост антике.

Председник управног одбора Сајма књига проф. др Зоран Aврамовић је казао да је његова лична оцена да је Сајам постигао циљ који му је био задат.

– Сајам је доказ да Срби читају и високо вреднују књигу која је у темељима српске културе – рекао је Aврамовић. – Организатори програма су се постарали да понуде 450 програма, укључујући трибине, изложбе, презентације… Сајам је био прилика за сусрете читалаца са омиљеним писцима и овај јубилеј књиге је један од највећих празника културе главнога града. Почасни гост је допринео да Сајам буде сјајнији и свима је жао што морамо да се разиђемо.

На Сајму је било 483 директних излагача, од којих је 401 био домаћи, а остало излагачи из иностранства. Укупно је било 943 учесника Сајма, а на простору предвиђеном за изложбе било је 16 изложби. Процена је да је Сајам имао 180.000 посетилаца, што је за 20.000 више него лане.

Aмбасадор Русије Aлександар Чепурин рекао је да је одржано 90 сати програма на руском штанду и да су наступи пред српском публиком били изузетно пријатни.

– Надам се да ће иначе добра културна сарадња Србије и Русије после Сајма бити још боља – истакао је Черупин.

Представник амбасаде Ирана захвалио се организаторима што су одабрали Иран као следећег почасног госта:

– Сајмови књига су важна места јер директно доприносе сусретима култура двеју земаља. Наступ Ирана сигурно ће оснажити културне везе са Србијом. Ирански културни центар у Београду, који је задужен за организацију сајамског наступа идуће године, уложиће много напора да то буде достојно земље коју представљамо – истакао је амбасадор Ирана Насер Ехсаниј Фарид.

Извор: Србија данас;  Новости.рс; видео: РТС