Pročitaj mi članak
Живот тече у лаганом ритму
(Староградска песма; пева: Звонко Богдан)
Живот тече у лаганом ритму,
тамбураши то најбоље прате.
Топот коња са осмехом жена,
често ноћу у мој живот сврате.
Кад се ситим писме од недавна,
ухвати ме нека чудна сјета
Па ми често на ум падну ричи,
Не могу се точно сјетит љета
Кренули смо свак’ на своју страну,
не живи се више к’о некада
чини ми се судбина ме стеже,
па се нећу вратити никада
Оставит ћу гробове и диду,
и све писме што су знали свирци
И све нане, чизме и салаше,
и сва жита у мојој равници
И све нане, чизме и салаше,
и мркове у мојој равници
Дунавом ће можда пловит лађе,
тамо-амо како се к’о снађе
А ја ћу негдје гледат’ у даљину,
и све више тражити тишину
