A што ти је, мила кћери
(Народна староградска романса; пева: Оливера Катарина)

A што ти је, мила кћери, јелек раскопчан?
С киме си се заварала, убио те дан?
Не карај ме, мила мајко,
сан је томе крив!
Младост бујна, зора рујна, и осећај жив!

Заспала сам тихо, мирно,
девојачким сном.
A у сну је дош’о драги,
мио срцу мом.

Отео ми вреле усне да их љуби тад.
У недра руке пружа да се поигра.
Или љуби, ил’ остави, да ја мирно спим!
Полудећу, ископнићу!
Не играј се с тим!

Oznake: A što ti je mila kćeri, Olivera Katarina, pesma za laku noć, romansa, starogradska pesma