Тамо далеко
(Народна српска романса: стихови: Ђорђе Маринковић и српски војници на Солунском фронту; музика: Ђорђе Маринковић; певају и свирају: руски војни ансамбл „Александров”)

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија,
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Тамо је радост моја, тамо је Београд.
Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,
Тамо је љубав моја, тамо је Шумадија.
Тамо где хладна протиче Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,
Тамо ми суза мајке прелива сваки скут.
Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су живот дали, заједно отац и син.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Aли сам клицао увек, живела Србија!

Каћуша
(Руска народна романса; певају и свирају: руски војни ансамбл „Александров”)

Процветале јабуке и крушке,
развила се магла над реком.
Излазила на обалу Каћуша,
На високу обалу, на стрмину.

Излазила, песму задевала,
о степском, сињем орлу,
о оном, кога је волела,
о оном, чија писма чувала.

О, ти песмо, девојачка песмо,
ти лети за јасним сунцем,
и воjнику на далекој граници,
од Каћуше пренеси поздрав.

Нек’ се сети девојке обичне,
Нек’ послуша, како она пева,
нек’ земљу чува родну,
а љубав ће Каћуша сачувати.

 

Ознаке: ансамб Александров, Каћуша, песма за лаку ноћ, романса, Русија, Србија, староградска песма, Тамо далеко