Реморкер
(Поп-рок песма; стихови, музика и пева: Ђорђе Балашевић)

Долазе снегови.
Не вреди, све више и више ми сметају студени.
У косу ме нежно к’о седефну шналицу удени,
то ми треба –
мој мали заклон испод неба.

Откачи слепове,
нанишани јутро и пусти ту лађу да клизи.
Пронашли су Aмери шифру за то:
„Take it easy“ лутко лепа!
Зрела се бресква небом цепа.

Спусти светла, одузми гас,
смешних ствари се бојимо.
Мислиш да неко пита за нас?
Као да не постојимо.

Стави мисли у празан ход,
стреси звезде к’о дудове.
И полако насучи брод
на те плишане спрудове.

И сањај…

Одлазе селице.
Лепршају малена једра по небеској пучини.
Тај одлазак гусака увек ме старијим учини
– пут до раја.
О, зар је узводно до краја?

Спусти светла, одузми гас,
смешних ствари се бојимо.
Мислиш да неко пита за нас?
Као да не постојимо.

Стави мисли у празан ход,
стреси звезде к’о дудове.
И полако насучи брод
на те плишане спрудове.

И сањај…

Ознаке: Ђорђе Балашевић, песма за лаку ноћ, поп рок песма, Реморкер, романса