Pročitaj mi članak
Испод главе свилен брокат,
Јастук крије коса плава.
Бриге чак ни за под нокат,
Насмејана и кад спава.
Слушам како мирно дише,
Куда лута, шта ли сања…
Први освит, таму брише,
Ноћ се журно јутру склања.
И тако ноћ полако цури,
И сваким часом топи сан.
И петлови се први чују,
Већ журно славе нови дан.
Док је гледам тако снену,
У грудима тиња, гори.
Сачувај је, Боже, такву,
Пусти клатно да успори.
У коси јој златно класје,
Стас као кад виле скроје.
Што је лепа и док спава,
Боже, зар је све то моје…
И тако ноћ полако цури,
И сваким часом топи сан.
И петлови се први чују,
Већ журно славе нови дан.
И петлови, ђаво их јури,
Већ журно славе нови дан…
