Pročitaj mi članak
Домовина
(Певају: Арсен Дедић, Борисав Бора Ђорђевић, Арсен Дедић, Зоран Предин)
Париз је ту за шљемом Пантеона
сав бљештав као море од планктона
но сва та свјетла што сјаје у ноћи
обасјат мрак у срцу неће моћи.
Ту болест коју носим још од куће
и што се за мном као псето вуче
и сад смо ту у граду давних сања
и к’о три слепца зуримо у здања.
И сва та свјетла што сјаје у ноћи
обасјат мрак у срцу неће моћи
тек само мјесец на небу без звијезда
што види милијун птица или гнијезда.
З блажилним жарком нежне месечине
озарја темо моје болечине
ин на вес свет роси бел жамет цест
да чезењ рома утрујена болест.
Све преко река, шума и планине
у зелен оток моје домовине
да тамо клекне, тамо сузе проли
кад боли свуда нека кући боли.
Све преко ријека, шума и планине
у зелен оток моје домовине
да тамо клекне, тамо сузе проли
кад боли свуда нека дома боли.
