Прочитај ми чланак
Брезе
(Руска романса; стихови, музика и свирају: група Љубе (Любэ); певају: група Љубе (Любэ) и Сергеј Безруков)
Зашто у Русији брезе тако шуште?
Зашто та бијела стабла све разумију?
Прислонивши се уз цесту стоје на вјетру
И тако тужно пуштају своје лишће.
Поћи ћу цестом, радујем се пространству,
Можда је ово све, што ћу у животу упознати.
Зашто тако лети тужно лишће,
Под кошуљом милује душу?
А на срцу опет топлина, топлина
И опет и опет без одговора.
А листић с брезице паде на раме
Он се попут мене отргнуо од гране.
Сједнимо на стазицу, драга, ти и ја
Схвати, вратит ћу се, не тугуј, није вриједно.
И старица ће махнути руком на растанку,
и за мном затворит ће врата.
Зашто у Русији брезе тако шуште?
Зашто хармоника тако лијепо свира?
И прсти ће пролетјети по типкама у исти мах
А задња ће, ех, заказати
А на срцу опет топлина, топлина
И опет и опет без одговора.
А листић с брезице паде на раме
Он се попут мене отргнуо од гране.
А на срцу опет топлина, топлина
И опет и опет без одговора.
А листић с брезице паде на раме
Он се попут мене отргнуо од гране.
Берёзы
Отчего так в России берёзы шумят?
Отчего белоствольные всё понимают?
У дорог прислонившись по ветру стоят
И листву так печально кидают.
Я пойду по дороге, простору я рад,
Может это лишь всё, что я в жизни узнаю.
Отчего так печальные листья летят,
Под рубахою душу лаская?
А на сердце опять горячо-горячо,
И опять, и опять без ответа.
А листочек с берёзки упал на плечо,
Он как я, оторвался от веток.
Посидим на дорожку, родная, с тобой,
Ты пойми, я вернусь, не печалься, не стоит.
И старуха махнёт на прощанье рукой,
И за мною калитку закроет.
Отчего так в России берёзы шумят?
Отчего хорошо так гармошка играет?
Пальцы ветром по кнопочкам враз пролетят,
А последняя, эх, западает…
А на сердце опять горячо-горячо,
И опять, и опять без ответа.
А листочек с берёзки упал на плечо,
Он как я, оторвался от веток.
А на сердце опять горячо-горячо,
И опять, и опять без ответа.
А листочек с берёзки упал на плечо,
Он как я, оторвался от веток.
