Прочитај ми чланак
Збогом и марамица…
(Чешка поезија; стихови: Витезслав Незвал; рецитује: Зринко Капетанић)
Збогом И кад се више никада не бисмо срели
било је прекрасно и било је тога доста
збогом. и кад бисмо опет састанак неки хтјели
ти не би нашла мене већ неког другог госта
Било је прекрасно. ал све има свој конац
шути погрдно звоно ту невољу већ знам
пољубац, марама, сирена, бродски звонац
три четири осмијеха и затим остајеш сам
Збогом, и кад већ ништа не бисмо рекли у лице
за нама нека остане малени спомен барем
прозрачан као рупчић, мањи од разгледнице
опојан и тежак ко мирис позлате старе
Што други нису могли, то види око моје
то боље ластавице што тражиш знани свијет
показала си ми југ и тамо гнијездо своје
моја је судбина бијег, твоја је судбина лет
Збогом, тај посљедњи пут камо ће нас одвести
то горе је надо моја, зато у грудима скриј се
не растајмо се никад, ако се желимо срести
збогом и марамица, судбино испуни се…
