Прочитај ми чланак
Опет
(Српска реп песма; стихови, музика и репује: Худи Серб)
Верс 1
Опет стиго сам на матру да изнесем шта имам,
оно што ми срце каже, то ћу увек да снимам,
па ћу да пренесем браћи, можда значи нека реч,
јер мени често дође братска утеха к’о лек.
Опет причам о животу, јер имамо само један,
и у Божијим очима сваки човек је вредан,
свако делима црта оно што носи у себи,
и не сме да се плаши ако дани нису ведри.
Опет ходам истом стазом, где се запиње често,
некад срце зна да боли, јер љубав је вечност,
нека осмех на лицу, замени нам све маске,
учимо неуку браћу, од мудрих слушајмо савет.
Опет исти сам Милош, који био сам до сада,
учим се да будем сталожен, увек постоји нада,
човек кад осети радост, нек’ је с’ обе руке граби,
и нека љуби руку што благосиља и храни!
Рефрен
Опет причам исто, опет исте су теме,
опет пролазе возови, ал’ се не враћа време,
опет неко нешто чека, опет виче “од сутра“,
опет и до века једино остаје Љубав.
Опет причам исто, опет исте су теме,
опет пролазе возови, ал’ се не враћа време,
опет молитва греје, опет ноћи су мирне,
опет највећа је срећа када љубимо ближњег!
Верс 2
Опет родитељи хвала вам, што пружате ми љубав,
опет кажем слава Богу, што још увек срце куца,
докле год се неко труди, и док буде добре воље,
све ће моћи да постигне, никад не сме да клоне.
Опет гледам малу децу, то су анђели на земљи,
опет учим од њих, то је најлепши тренинг,
често многе одговоре дете може да нам да,
јер имају чиста срца, где нема ни трунке зла.
Опет девојку имам, па се планови граде,
опет поносно стојим кад чујем Боже правде,
Србија је једна, ко је воли тај је брани,
до краја на своме тлу, уз мирис “шљиве“ и сарми.
Опет крај је нове песме, надам се, биће их још,
опет не тражим злато, бисер или неки грош,
нема предаје, живот је леп, будимо будни,
нека влада мир и слога, БУДИМО ЉУДИ!
Рефрен x2
Опет причам исто, опет исте су теме,
опет пролазе возови, ал’ се не враћа време,
опет неко нешто чека, опет виче “од сутра“,
опет и до века једино остаје Љубав.
Опет причам исто, опет исте су теме,
опет пролазе возови, ал’ се не враћа време,
опет молитва греје, опет ноћи су мирне,
опет највећа је срећа када љубимо ближњег!
