Pročitaj mi članakOlimpija pripada grupi mladih umetnika. Umetnošću se bavi od malih nogu, eksperimentišući sa raznim slikarskim tehnikama.
Инстиктивним ходочашћем кроз просторе личних визија млада сликарка Олимпија Камчева Стојчевска ствара дела апстрактно-асоцијативне оријентације. Прихватајући, већ на почетку своје сликарске каријере, асоцијативну раван као језички систем, она се опредељује за царство уобразиље, боја и симбола. Апострофиране координате рефлексија су њеног односа не само према уметности, већ и према животу. И један и други део овог односа теже квалитативној потврди слике као осмишљеног ликовног дела високе вредности.
Олимпијине слике нас привлаче и пре него што их „ишчитамо“ и уђемо у суштину њихове иконографске концепције. Оне стоје испред посматрача као визуелни изазови који својим унутарњим законитостима позивају на разумевање. Ликовна проблематика уједно означава и формално-језичку страну слике. У питању је један отворен универзум у којем је из света маште, израсла ликовна пројекција раскошна у боји и слободно сликана. Раздраганост и осећање полета трансформише се у нову реалност слике, особену и личну. Поетичном слободом ове композиције надилазе границе времена и простора, заустављајући се у пределима сликаркиног бића. Оне су истовремено нека врста дневничких исповести где је свака слика одраз одређене ситуације и расположења. Истовремено, у њима се назиру и симболи и алегорије као опште истине чиме ауторка тежи темпоралном квалитету својих радова.
Видљива је чистота прве мисли која на лирски начин открива стање духа сликарке. На моменат се могу препознати обриси цвета или птице као рефлексија имагинативне опсервације која се ослања на реални свет као полазну тачку, али је у основи чист пиктурални доживљај у којем су гест и боја основни сликарски контрапукти. Они граде ликовна пространства испреплетених хроматских млазева, и поља небеских сводова са испрекиданим потезима који творе разуђено хроматско ткиво. У самом чину сликања, она се препушта емоцијама и снази сензације. У том контексту треба посматрати и композиције на којима је уочљиво да се тежи ослобађању слике од непосредне тематске условљености, али не као императиву, већ у домену личних истраживања и преиспитивања. Апстраховање и стилизовање призора подређено је специфичном рукопису сликарке која ствара естетизовне, асоцијативне радове у којима су идеје пластично обликоване. Сва снага и сугестивност израза откривају се у слободном потезу у коме је концентрована ликовна енергија.
Експресионистички набој, ритам и динамика освајају сваки атом слике чинећи је пулсирајућом визуелном целином. Осећај за покрет и композиционо компоновање указује на успешно постигнуту хомогеност дела која је резултат ликовног интелектуализма. Ауторка испуњава читав простор слике али га не оптерећује показујући осећај за меру, распоред композиционих маса и избалансираност, што су само неке од особености изложених радова. Инстиктивно стварана дела указују на креативне способности сликарке. Она је експресивна и сугестивна у својој намери. Из њених слика зрачи хумана енергија што представља врлину дела.
Све наведене манифестације Олимпијиног уметничког духа указују на њен ликовни потенцијал који ће с годинама бити све већи.
