Pročitaj mi članakNaš proslaveljni glumac Vlasta Velisavljević preminuo je danas u bolnici "Dragiša Mišović" od posledica koronavirusa.
Власта Велисављевић био је чест саговорник Нова.рс, а током многобројних интервјуа које је давао, испричао нам је кроз шта је све за своје 94 године прошао у животу.
Био на сахрани краља Александра 1934. године
“Памтим то по Кнез Михаиловој улици. Ја сам непосредно пре тога био оперисан од слепог црева у Дечанској улици. Ту сам био у клиници Светог Василија Острошког. Питали су ме једном да ли сам некада плакао, рекао сам да сам плакао када сам био мали, када су убили краља Александра. То је за мене, као за дете било страшно, убити краља. Ја сам ишао у његову основну школу, школа “Краља Александра”, испричао нам је.
“Мени је то било страшно онда. Сви су плакали и жалили краља, било је све у црном. Памтим сахрану. Мене су подигли родитељи и држао сам се за ограду како бих видео сахрану, гледао сам са висине. Видео сам тад и Геринга, краљицу Марију, синове његове – Томислава, Андреја и Петра и све ове који су дошли на сахрану.”
“Његови синови су моји вршњаци. Као дете сам боравио на Дунаву где су они долазили да се возају моторним чамцима, морнари су их возили. А ја сам у то време без гаћа, блатњав онако одлазио да их видим. И чини ми се да су ме они поздравили тад, као једног дечака њиховог узраста. Тако да сам ја њима стално махао. А ти морнани који су чували те чамце, често су ме частили хлебом, оно што они добијају да једу”, сећао се Велисављевић.
Памтио литије патријарха Варнаве
Када је изабран нови патријарх Српске православне цркве, Власта се у разговору за Нова.рс присетио литија из 1939. године.
“Не знам који ми је ово по реду патријарх који је отишао за мог живота. Не знам колико је литија прошло у мом животу од те 1939. године… Сећам се, некада давно, да је патријарх Варнава повео литију да се успротиви Александру Карађорђевићу и његовом конкордату. Непосредно после тога су га и убили”, рекао је глумац.
“Свашта сам ја за живота проживео и видео. Тужно је што је умро патријарх, али ето, кажем, ко зна који ми је по реду.”
Живео под Немцима
“Када смо имали полицијски час током ванредног стања због коронавируса било је слично као за време Немаца. То је дуга и тешка прича. Имао сам петнаестак година. Било је лоше. Не знам ни одакле бих кренуо разговор”, започео је Власта своју причу драматичним уводом.
“Доласком Немаца у Београд престало је све да функционише у извесној мери. Они су одмах активирали све што су они хтели – од школства па на даље. Издали су одмах наредбе народу, али и Дражи Михаиловићу и Титу. Уценили су и једног и другог, а онда излепили њихове слике по Београду. Био је полицијски час. Није се много разликовао од овог коронског. За неке је добро дошао, људи су се вратили у своје домове без могућности да изађу, шетају, иду по кафанама… Била је забрана кретања”, говорио је Власта и присећао се првих ратних злочина.
“Првих дана, Немци су обесили јадне људе код Игуманове палате на Теразијама. Ваљда да заплаше грађане. Људи су висили, док су други седели у хотелу ‘Москва’ и испијали пиће. Чим су видели да та врста застрашивања не важи за Србе, онда су их скинули са канапа. Нису бирали да ли су комунисти, ово или оно. Догађали су се злочини невиђених размера. То стоји тамо на ћошку палате – црни стуб са црним словима. Нажалост, ни данас им нисмо направили достојан споменик ту у знак сећања на те обешене сељаке. Не можеш да знаш о чему се ради. Ни ко је ту, ни зашто”, присећа се Власта.
Велисављевић је истакао да се он придржавао свих правила Немаца да би сачувао главу. Кад наиђе колона низ улицу, како каже, довољно је да га војник само погледа да претрне од страха.
“Страховали смо за живот. Прво, Немци су опасно изгледали. Кад наиђе колона, кости вас заболе од страха. Није било потребе да вас нешто плаше. Онај њихов језив поглед је престрашан. Неописиво је. Међутим, било је и питомих војника који су насред улице свирали хармонике, или бријали бркове. Страшно је било гледати колону српских заробљеника које су транспортовали возом у заробљеништво. Било је ту доста стрељања, убијања и бројних злочина. Далеко било! Ја се нисам плашио ропства. Знате зашто? Немци су издали наредбе које су упозоравале шта ће радити. Ако бисте се ви противили, онда би било свачега, тако да смо се моја породица и ја свега придржавали”, рекао нам је глумац.
Власта је истакао да је дубоко жалио страдале Јевреје током рата, јер су били његови добри пријатељи.
“Убрзо је била хајка на Јевреје, и то је оно што ме је највише дирнуло. То је једини немачки потез који ме је доводио до очаја. Становао сам на Дорћолу у једном јеврејском крају. Имао сам своје школске другове. У мом дворишту је било њих једанаесторо Јевреја. А двориште кô двориште – једна чесма и дрвени WЦ. Од рата идем стално на јеврејско гробље, везан сам за њих. Од основне школе сам с њима. Саосећам се у тој патњи њиховој. Све логоре сам обишао и одао сећање на њих”, каже Власта и додаје да су ослобођење Београда дуго славили.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2021
