Pročitaj mi članak
(Политика, фото: С. Јовичић)
Горштак Мирчета Вујичић из Правошева играо је у многим филмовима, главне улоге уз Милену Дравић, а Ричарду Бартону у „Сутјесци”, као врховном команданту, предавао рапорт.
Сетили су га се ових дана на међународном филмском фестивалу на Златибору, тачно четири деценије од последње његове улоге. Међу добитницима награда за животно дело, у друштву Пурише Ђорђевића и других познатих синеаста, нашао се и бркати брђанин 76-годишњи Мирчета. Са шајкачом на глави изашао је на бину да, праћен аплаузима, прими фестивалско признање. И дуго потом разговарао са старим познаником Пуришом, у чијим филмовима је играо. Срели су се после 41 годину, испрва се нису ни препознали.
Само је, затим, још један дан на блиставом Златибору Мирчета провео, вративши се брже-боље свом Правошеву. Мирном селу под највишим врхом Златара Голим брдом (1.627 метара), међу столетним боровима далеко од путева, у коме су још само старци остали.
– Лепи су били ти моји глумачки дани. Али не жалим за њима. У животу у свему треба наћи задовољство. Био сам ја глумац, и дрвосеча, сада пензионер, добро је и овде пландовати – почиње причу о себи Мирчета, увијајући дуге бркове које, каже, никад није бријао, шест деценија су му на лицу.
Кад је у раној младости стоку напасао и посне њиве Правошева обрађивао, ни сањао није да ће награде за глуму добијати. Али судбина, кад јој човек мало припомогне, зна да га повуче неочекиваним стазама. Године 1968. стигоше у ову забит филмаџије и Мирчетин горштачки живот наједном изменише.
– Тада је, добро се сећам, редитељ Федор Шкубоња, чија је супруга Сташа Борисављевић била рођена Нововарошанка, снимао овде филм „Низводно од сунца“. Међу сељанима тражио статисте, па изабрали и мене. Озбиљан сам био, трудио се, па ми Сташа понуди да глумим епизодну улогу неког Међа, што одмах прихватих. Касније сам с њима снимао и на Авали, све су лепо платили. Вратих се у Правошево, својој жени и двојици синова – сећа се глумац из народа.
Случај је хтео да „Низводно од сунца“ постане гледан филм, успешан и на фестивалима, у коме фотогеничност и таленат горштака постадоше примећени. Већ следеће године Мирчети стиже понуда од Пурише Ђорђевића да игра у филму „Крос контри“, и то главну улогу. Уз Милену Дравић, док су споредне роле играли Љуба Тадић, Ружица Сокић и други. – Чекај, кажем Пуриши, велики је то залогај за мене натуршчика. Ма ево ти књига снимања, седи и учи текст три месеца, па кад те зовнем да дођеш, одговори ми он.
Научим текст без грешке, одем на снимање у Београд и добро буде. Лепо се и зарадило, био је добар провод. И никад нисам имао трему пред камером. А с Миленом сам се сјајно слагао, помагала ми на сваком кораку – прича Мирчета. Милена га је, иначе, почетком деведесетих, кад је увелико био престао да ради на филму, са групом глумаца Атељеа 212 посетила у његовом Правошеву.
Од 1968. до 1973. године играо је у 11 филмова. Код Предрага Голубовића играо је главну у филму „Смрт Павла Ђурице“, а глумио и у „Бициклистима“, „Клавирштимеру“ и другим. Памти партизански филм „Сутјеска“, где је као партизан предавао рапорт врховном команданту, а улогу Тита играо је Ричард Бартон. Прочуо се Мирчета у филмским круговима, лепе паре зарадио и куће направио, мужевношћу девојке опчинио. Али задовољан ипак није био.
– Све то сам радио по уговору о делу, без радног стажа, по три-четири месеца кући нисам долазио. А ја фамилијаран човек, није за мене глумачки живот, а и хтео сам радни стаж. Напустим све, па право у родни крај, жени и деци кући. Запослим се у шумску секцију Нова Варош као дрвосеча, и то моторни секач. Путовао сваког дана с посла и на посао 10 километара пешке, обарао високе борове, мир свој нашао. Звао ме после Миша Радивојевић да играм у једном филму, али ми из шумске секције нису дали слободне дане, ваљало је шуму сећи.
И тако, остаде у свом Правошеву. У пензији је од 1992. године. Касније је постао удовац, па се 2008. оженио 10 година млађом Славенком с Кокиног Брода, с којом и сада у родној кући живи. Кукове је оперисао и теже се креће, али младалачка бодрост га ни у позним годинама не напушта. – Ко зна како би ми било да сам остао глумац. Али за том каријером не жалим, јер и живот у овим забаченим пределима има и те какву лепоту – вели и наздравља крушковачом.
