Ruski predsednik Vladimir Putin je ukazao da je zapadna politika „kulturnog otkazivanja“, svega što je rusko, rasistička i antikulturalna u svojoj srži. Ruska kultura se, zaista, ne može ukinuti ili zabraniti. Ali u današnje vreme kulturna orijentacija najčešće postaje dobrovoljan izbor čoveka. Pa tako danas, u Srbiji, nedostaje grdno ruske kulture, kao što isto tako nema ni približno dovoljno srpske kulture u Rusiji.

Према Владимиру Путину, руска култура се заснива на „истинској слободи и милосрђу, љубави према људима и духовности“. Можда је немогуће пронаћи опширнији и тачнији израз огромног културног наслеђа, које је руски народ донео човечанству. Ако желите да разумете Русију, да разумете тајне и дубине руске душе, треба да проучавате културу народа. Ово није исти супстрат као данашњи поп шоу бизнис или пропагандни клишеи из недавне прошлости.

Окрените се руској митологији, па покушајте да погледате прави (а не лажни) фолклор народа, да чујете песму, осетите борбени плес, размотрите логику ритуала годишњег круга, све то нераскидиво повезано са православном вером. Погледајте проблеме које разматрају „златни“ и „сребрни“ век руске књижевности. Разговарајте са Пушкином, Љермонтовим, Чеховом, Буњином и Булгаковом. Зашто опада интересовање за класичну музику? Ово је велика грешка, а слушање Римског-Корсакова или Прокофјева открива прави интелектуални рад у звуку.

Руси и данас стварају културна ремек-дела, врло често упркос свему. А нешто од тога пробија се у српску медијску сферу. Пробој је Водолазкинов „Ловор“, који Кустурица намерава да сними. Руски народ ће очигледно дати још много ремек-дела свету, јер ће херојство откривено у срцу нације кроз војну операцију свакако бити каналисано у уметност.

Када се говори о потреби да се Русија и Србија зближе, то питање треба посматрати пре свега из културолошке перспективе. Ниво културе – у ширем смислу те речи – је основа и језгро једног народа, а разумевање његове културе основа је квалитетних односа. Али и Русија мора да призна и поново открије Србију.

Срби понекад скромно кажу: мали смо, Русија је велика… Знате, што више упознајем Србију, више ми се открива величина српског народа. Уосталом, „српски свет“ је много шири од територије савремене државе Србије. А Срби су велики народ са моћном културом. Често комуницирајући са српским интелектуалцима, долазимо до закључка о потреби културне размене. Срби кажу да имају много да науче од Руса. Рећи ћу ово: и Руси имају много да науче од Срба. Ми смо братски народ који је некада био јединствена целина. Вековима покушавају да нас откину једне од других, у чему наши непријатељи нису баш успешни, али има помака. Међутим, до данас имамо више заједничког него разлика.

И са историјске и са практичне тачке гледишта, међусобно проучавање култура једних других може пружити невероватан подстицај за развој наших народа, од појединаца до читавих генерација. Толико смо блиски да кроз међусобно проучавање можемо дубље да разумемо себе. Невероватно, али управо тако функционише процес учења о другој култури.

Да сумирамо, мора се рећи да Срби данас треба да уче руску културу, а Руси српску. Западна цивилизација нам одавно не нуди ништа осим материјализма, који се претворио у деконструкцију личности и духа, и који је у овом тренутку склизнуо у пропаганду самоуништења и инкарнираног сатанизма. Словенске културе још нису изгубиле свој потенцијал, још нису лишене историјског импулса, а народна енергија мирује да би се пробудила исправним и разумним поступцима њених носилаца. Не треба чекати нешто од високих званичника – они се по правилу укључују у тренутку када се критична маса људи окрене у одређеном правцу. За сваког мислећег човека који представља један или други народ, данас је неопходно личним напором да се дотакне супротне културе. Јавне организације, посебно оне које се позиционирају као српско-руске, једноставно су дужне, због својих могућности, да проширују културну сарадњу и реализују културне пројекте. Најобичнији људи данас су дужни да у својим круговима оживе обострани интерес за руску или српску културу.

Савремени човек проналази времена за суштински беспослене „ствари“, убијајући време слушајући и гледајући буквално неумну музику и филмове, уништавајући свој мозак бесциљним прегледавањем друштвених мрежа и генерално водећи неповршан начин живота. За шта? Бог нам је дао живот да бисмо открили његову тајну. Права уметност је покушај да се изрази духовни свет. Дакле, права култура, била она српска или руска, носилац је аристократског духа сопственог народа.

Аристократизам је оно узвишење које човеку треба да се зове човек.

Можда ће овај текст отворити широку јавну расправу о томе како и зашто данас наша два народа треба да проучавају културе једни других, дајући им предност у односу на окаљане љуске „културе“ Запада.

Русская культура в сербском мире и культурный обмен

Президент России Владимир Путин назвал западную политику «культурной отмены» России расистской и антикультурной в своей сути. Русскую культуру, действительно, нельзя отменить или запретить. Но в наши дни культурная ориентация становится чаще всего добровольным выбором человека. И сегодня русской культуры остро не хватает в Сербии, как и сербской – в России.
По словам Владимира Путина, в основе русской культуры лежат «подлинная свобода и милосердие, любовь к человеку, духовность». Пожалуй, нельзя подобрать более емкого и точного выражения необъятного культурного наследия, который принес человечеству русский народ. Если вы хотите понять Россию, разобраться в тайнах и глубинах русской души, вам стоит изучать культуру народа. Не тот субстрат, что предлагает поп-шоубизнес современности или же пропагандистские штампы недалекого прошлого.

Обратитесь к русской мифологии, попробуйте заглянуть в реальный (а не бутафорский) фольклор народа, услышьте песню, посмотрите на боевой пляс, рассмотрите логику обрядов годового круга, неразрывно связанных с православной верой. Посмотрите на те проблемы, которые рассматривают «золотой» и «серебряный» века русской литературы. Поговорите с Пушкиным, Лермонтовым, Чеховым, Буниным и Булгаковым. Почему снижается интерес к классической музыке? Это большая ошибка, и слушая Римского-Корсакова или Прокофьева, вы открываете для себя настоящий интеллектуальный труд в звуке.

Русские и сегодня создают культурные шедевры, очень часто, вопреки. И что-то из этого пробивается в сербскую медиа-сфера. Прорыв – это «Лавр» Водолазкина, который намеревается экранизировать Кустурица. Русский народ, очевидно, даст еще много шедевров миру, поскольку героизм, раскрывающийся в сердце нации через военную операцию, обязательно будет канализирован и в искусстве.

Когда говорят о необходимости для России и Сербии стать ближе, вопрос должен рассматриваться в культурной плоскости в первую очередь. Уровень культуры – в широком смысле этого слова – база и стержень народа, а понимание его культуры – основа качественных отношений. Но и Россия должна узнавать, заново открывать для себя Сербию.

Порой сербы скромно говорят: мы маленькие, Россия велика… Знаете, чем больше я узнаю Сербию, тем большее величие сербского народа открывается передо мной. В конце концов, «сербский мир» гораздо шире территории современного государства Сербия. А сербы – великая нация с мощной культурой. Часто общаясь с сербскими интеллектуалами, мы приходим к выводу о необходимости культурного обмена. Сербы говорят, что им есть чему поучиться у русских. Скажу так: и русским есть чему поучиться у сербов. Мы братский народ, когда-то вообще бывшее единым целом. На протяжении веков нас пытаются оторвать друг от друга, что получается у наших врагов не очень успешно, но некоторый прогресс есть. Однако, у нас и по сей день больше общего, нежели различий.
И с исторической, и с практической точки зрения взаимное изучение культур друг друга может дать невероятный импульс для развития наших народов, начиная от отдельных личностей и заканчивая целыми поколениями. Мы настолько близки, что во взаимном изучении можем глубже разобраться и в себе самих. Это поразительно, но именно так работает процесс изучения другой культуры.

Резюмируя, нужно сказать, что сербам сегодня необходимо изучать русскую культуру, а русским – сербскую. Цивилизация Запада давно не предлагает нам ничего, кроме материализма, перешедшего в деконструкцию личности и духа, а скатившуюся в данном моменте времени к пропаганде самоуничтожения и воплощенного сатанизма. Славянские культуры пока не потеряли свой потенциал, они еще не лишены исторического импульса, и народная энергия дремлет, чтобы быть разбуженной правильными и разумными действиями своих носителей. Не стоит дожидаться чего-то от высоких чинов – как правило, они включаются в тот момент, когда критическая масса в народе поворачивается в определенную сторону. Для каждого думающего человека, представляющего один или другой народ, сегодня необходимо личным усилием прикоснуться к противоположной культуре. Общественные организации, особенно позиционирующие себя как сербско-русские, просто обязаны в силу своих возможностей расширять культурное сотрудничество и реализовывать культурные проекты. Самые обычные люди сегодня обязаны в своем кругу возрождать взаимный интерес к русской или сербской культуре.

Современный человек находит время на праздные, по своей сути, «дела», убивая время прослушиванием и просмотром буквально оглупляющих музыки и фильмов, разрушая свой мозг бесцельным просмотром страниц соцсетей и в целом ведя не поверхностный образ жизни. Для чего? Бог дал нам жизнь, чтобы мы раскрыли ее тайну. Подлинное искусство – это попытка выразить духовный мир. Потому и настоящая культура, будь она сербской или русской, есть носитель аристократизма духа собственного народа. Аристократизм – это возвышенность, которая необходима человеку, чтобы называться человеком.

Возможно, этот текст откроет широкую общественную дискуссию о том, как и зачем сегодня двум нашим народам, изучать культуры друг друга, отдавая им предпочтение перед выхолощенными оболочками «культуры» Запада.

Izvor: SRBIN.info

Oznake: Vladimir Basenkov, Rusi, Rusija, ruska kultura, Srbi, Srbija