Прочитај ми чланакГлумац Раде Шербеџија на питање да ли има потребу да на једном месту будете свој на своме, одговорио да када постанеш једном странац више не можеш назад и да је постао странац у својој домовини, али и да је стопостотни Србин.
Фото: Александар Јовановић
Глумац Раде Шербеџија на питање да ли има потребу да на једном месту будете свој на своме, одговорио да када постанеш једном странац више не можеш назад и да је постао странац у својој домовини, али и да је стопостотни Србин.
„Ја сам одавно свој на своме. Кад једном постанеш странац никада више не можеш назад. Рекао ми је велики хрватски песник Данијел Драгојевић:
„Ух, што ти завидим, ти си оно што ја сањам цео живот, да постанем странац у властитој земљи“. Има у томе некакве лепоте. То је донхуанизам, не у смислу освајања жена, него као самоћа, као филозофска категорија. Када једном то осетиш некако ти постаје слатко, заводљиво. И с друге стране, кад си странац негде, на други начин си грађанин планете, мала је једна земља. Препознајући то у себи, осећам љубав и посебно локални патриотизам према мојој националности и пореклу. Ја сам Србин, стопостотни! Исто тако волим и домовину где сам рођен. Јер, нису ме само отац и мајка направили, направиле су ме и личке планине, онај мој Велебит и Јадранско море које волим цео живот. Направили су ме као младог човека загребачка академија и театар, исто као и Београд у који сам долазио, бележио прве успехе и снимао филмове“, рекао је Шербеџија.
