Pročitaj mi članak

PREŽIVEO I TITOV GOLI OTOK Vlasta Velisavljević: Kako smo živeli pod Nemcima u BG

0

"Strahovali smo život. Prvo, Nemci su opasno izgledali. Kad naiđe kolona, kosti vas zabole od straha. Nije bilo potrebe da vas nešto plaše. Onaj njihov jeziv pogled je prestrašan. Neopisivo je. Međutim, bilo je i pitomih vojnika koji su nasred ulice svirali harmonike, ili brijali brkove. Strašno je bilo gledati kolonu srpskih zarobljenika koje su transportovali vozom u zarobljeništvo. Bilo je tu dosta streljanja, ubijanja i brojnih zločina. Daleko bilo. Ja se nisam plašio ropstva. Znate zašto? Nemci su izdali naredbe koje su upozoravale šta će raditi", priseća se glumac Vlasta Velisavljević života pod nemačkom okupacijom u razgovoru za Nova.rs.

Глумац Власта Велисављевић малтене годину дана не излази из куће како би се сачувао од коронавируса. Глумац, који ове године пуни 95 година, ситуацију са пандемијом је упоредио са црним четрдесетим годинама, када је бишва Југославија приступила Тројном пакту и Београд доживео удар од стране немачке авијације. У разговору за Нова.рс Велисављевић се присетио живота под немачком окупацијом и детаља које и данас трпи као последице рата.

“Седим и размишљам како је некада било. Када смо имали полицијски час током ванредног стања због коронавируса било је слично као за време Немаца. То је дуга и тешка прича. Имао сам петнаестак година. Било је лоше. Не знам ни одакле бих кренуо разговор”, започео је Власта своју причу драматичним уводом.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Само Домаће (@_samodomace_)

“Доласком Немаца у Београд престало је све да функционише у извесној мери. Они су одмах активирали све што су они хтели – од школства па на даље. Издали су одмах наредбе народу, али и Дражи Михаиловићу и Титу. Уценили су и једног и другог, а онда излепили њихове слике по Београду. Био је полицијски час. Није се много разликовао од овог коронског. За неке је добро дошао, људи су се вратили у своје домове без могућности да изађу, шетају, иду по кафанама… Била је забрана кретања”, говори Власта и присећа се првих ратних злочина.

“Првих дана, Немци су обесили јадне људе код Игуманове палате на Теразијама. Ваљда да заплаше грађане. Људи су висили, док су други седели у хотелу ‘Москва’ и испијали пиће. Чим су видели да та врста застрашивања не важи за Србе, онда су их скинули са канапа. Нису бирали да ли су комунисти, ово или оно. Догађали су се злочини невиђених размера. То стоји тамо на ћошку палате – црни стуб са црним словима. Нажалост, ни данас им нисмо направили достојан споменик ту у знак сећања на те обешене сељаке. Не можеш да знаш о чему се ради. Ни ко је ту, ни зашто”, присећа се Власта.

Велисављевић истиче да се он придржавао свих правила Немаца да би сачувао главу. Кад наиђе колона низ улицу, како каже, довољно је да га војник само погледа да претрне од страха.

“Страховали смо за живот. Прво, Немци су опасно изгледали. Кад наиђе колона, кости вас заболе од страха. Није било потребе да вас нешто плаше. Онај њихов језив поглед је престрашан. Неописиво је. Међутим, било је и питомих војника који су насред улице свирали хармонике, или бријали бркове. Страшно је било гледати колону српских заробљеника које су транспортовали возом у заробљеништво. Било је ту доста стрељања, убијања и бројних злочина. Далеко било! Ја се нисам плашио ропства. Знате зашто? Немци су издали наредбе које су упозоравале шта ће радити. Ако бисте се ви противили, онда би било свачега, тако да смо се моја породица и ја свега придржавали”, говори глумац.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Pop Kultura (@popularna.kultura)

Власта истиче да дубоко жали страдале Јевреје током рата, јер су били његови добри пријатељи.

“Убрзо је била хајка на Јевреје, и то је оно што ме је највише дирнуло. То је једини немачки потез који ме је доводио до очаја. Становао сам на Дорћолу у једном јеврејском крају. Имао сам своје школске другове. У мом дворишту је било њих једанаесторо Јевреја. А двориште кô двориште – једна чесма и дрвени WЦ. Од рата идем стално на јеврејско гробље, везан сам за њих. Од основне школе сам с њима. Саосећам се у тој патњи њиховој. Све логоре сам обишао и одао сећање на њих”, каже Власта и додаје да су ослобођење Београда дуго славили.

“То је већ друга прича. То је период који смо скупо платили”, завршава глумац.