Pročitaj mi članakPoznati filmski reditelj i scenarista, istoričar i teoretičar filma Nikola Stojanović preminuo je u 79. godini, saopšteno je iz Jugoslovenske kinoteke.
Аутор награђиваних филмова “Од злата јабука”, “Белле Епоqуе или Последњи валцер у Сарајеву” и других остварења каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду. Био је професор историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на Факултету драмских уметности у Београду, где је докторирао са тезом о Акири Куросави.
Foto: Rts printscreen
Никола Стојановић рођен је 1942. године у Душанову код Лесковца, а школовао се у Белој Цркви, Београду, Подгорици и Сарајеву, где је 1965. дипломирао на Архитектонском факултету.
Још у време студија бавио се филмском публицистиком и аматерским филмом, а његова краткометражна остварења била су запажена и на домаћим и на међународним фестивалима.
Први дугометражни филм, “Драга Ирена”, снимио је 1970. године, а потом и “Поленов прах” (1974), “Поглед у ноћ” (1978) и “Од злата јабука” (1986), за који је награђен на 25. Међународном фестивалу филма за омладину у Шпанији.
Свој последњи дугометражни играни филм “Belle Epoque” снимио је 1990. године за “Босна филм”, али је због ратних збивања материјал остао “заробљен” у “Јадран филму” у Загребу. Премијера је одржана тек 2007. године, под насловом “Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву”, и то на Првом филмском фестивалу Србије у Новом Саду, где је освојо Гран при “Ибис” за најбољи филм, подсећају у Југословенској кинотеци.
Снимио је бројне кратке игране филмове: “Блуз”, “Торзо”, “Драга Ирена”, “У кухињи” (1969), “Хакари” (1975), “Чин” (1980), “Жеђ” (1981), “Триптих” (1982), “Ребус” (1985), “Алтернатива” (1987), као и документарце “Између” (1971), “Увиђај” (1981) и “Крај миленијума” (1995).
На Телевизији Сарајево режирао је већи број документарних емисија и два телевизијске играна филма: “Аутограм” (1976) и “Велики таленат” (1984).
Стојановић је сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије, а у оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис “Синеаст” и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник.
