Pročitaj mi članak
Од 3. до 6. новембра 2015. године у главном граду Србије, Београду, који је проглашен за Европску престоницу културе 2020. године, одржаће се IX. Међународни фестивал «Петербуршка позоришна сезона», који ће обележети почетак новог периода у историји пријатељских односа између двају градова. Током ове сезоне (која се одржава једну годину пре деседогодишњице) фестивал ће представити српској публици две позоришне представе и две изложбе, које ће се одржати у Југословенском драмском позоришту (ул. Краља Милана 50) и у Руском дому (ул. Краљице Натаљие 33).
«Петербуршка позоришна сезона» ће бити отворена 3. новембра 2015. у 19:00 часова представом Санктпетербуршког позоришта Руска антреприза »А. Миронов«: гледаоци ће видети комедију у 4 чина А.П. Чехова »Вишњик« у извођењу редитеља Јурија Цуркану (ученика истакнутог совјетског режисера и педагога Г. А. Товстоногова).
Цела палета цветања живота, романтичне пастелне боје, лирске нијансе, компликоване судбине и неописива експресија ликова – су основни елементи »Вишњика« у извођењу Јурија Цуркану. Као и код Чехова, кроз површину мирног и равномерног живота у топлим бојама види се истинска драма љубави, симпатија, рушења старог света с неизбежним подсећањем на то да све у овом животу има свој крај. Као и у књижевном делу, крај комада »Вишњик« је и код Јурија Цуркану трагичан, али има и свјоу светлу наду.
Трајање представе: 3 сата (са једном паузом).
Место: Велика сцена Југословенског драмског позоришта.
Другог дана фестивалског програма – 4. новембра 2015. у 19:00 часова у уобичајену позоришну атмосферу ће употпунити представа Државног академског драмског позоришта »В.Ф. Комисаржевскаја« – рок-опера у 2 чина »Баал« на основу комада једног од најзначајнијих драмских писаца прошлог века Б. Брехта.
Гледаоци ће запамтити »Баал« због необичног приступа позоришној представи, који осим уникатне књижевне композиције, спаја снажну музикалну енергију рока и живог вокалног извођења, што даје модернистичком комаду већ постмодернистичку нијансу и чини га нечим ванвременским и увек актуелним.
Трајање представе: 3 сата, 30 минута (са једном паузом).
Место: Велика сцена Југословенског драмског позоришта.
Истог дана – 4. новембра 2015. у 19:00 часова Санктпетербуршко позоришно удружење »Комик-Трест« ће показати Кабаре »Нафталин« је најбоља аристократска и у исто време модерна представа у стилу кабареа у Санкт Петербургу, у којем се традиције кабареа »Сребреног века« одражавају у духу нашег времена. То је синтеза игара и пантомиме, циркуске лакридије и представа са куклама, скетчева и забавних »специалитета куће«. Брза промена масака и карактера, рад глумаца на сцени и учешће гледалаца у схоw. Ова представа је јединствена, зато што на њој је свима весело.
Представа траје 1 сат и 30 минута (без паузе).
Место: Руски дом у Београду.
Најбоље представе из Петербурга
На сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског од 3. до 6. новембра „Петербуршка позоришна сезона” са четири руске представе.
Одабир Београда као једног од градова за одржавање фестивала „Петербуршка позоришна сезона” није случајан. Увек се реализација једног тако обимног и значајног пројекта усаглашава са Градском управом Санкт Петербурга, узимајући у обзир спољну политику Русије и нашег града. Београд и Србија су наши стратешки партнери, ово је православна земља, део словенског света и наши односи су увек били добри и пријатељски – каже за „Политику” Виктор Минков, уметнички директор фестивала „Петербуршка позоришна сезона”, најављујући гостовање угледних руских позоришних кућа у Београду у организацији продукцијске куће Нева Арт из Санкт Петербурга.
После Прага, Марсеја, Хелсинкија, Берлина, Дрездена, Тел Авива, Хаифе и Тбилисија девети по реду фестивал „Петербуршка позоришна сезона” биће одржан од 3. до 6. новембра у Југословенском драмском позоришту у Београду. На сцени „Љуба Тадић” београдској публици биће представљене четири представе: „Вишњик” А. П. Чехова, у режији Јурија Цуркануа у извођењу театра Руско предузеће (3. новембра), „Баал” Бертолда Брехта у режији Александра Морфова у продукцији позоришта „Вера Комисаржевска” (4. новембра), представа „Браћа” по роману „Браћа Карамазови” Ф. М. Достојевског редитељке Јевгеније Сафонове, са којом гостује театар „Уточиште комичара” (5. новембра), као и „Магбет” Вилијама Шекспира у режији Лука Персевала и у извођењу театра „Балтички дом” (6. новембра).
– Са ЈДП-ом смо се спријатељили још приликом манифестације „Дани духовне културе Русије” која је одржана током новембра 2014. године. Том приликом смо се договорили са управницом Тамаром Вучковић да ће се ова главна међународна активност Русије у области позоришне уметности, одржати управо у Београду, на његовој најзначајнијој позоришној сцени, каже Виктор Минков и објашњава какво је, заправо, „Лице позоришног Петербурга”, будући да Санкт Петербург важи за један од најлепших градова на свету:
– Позоришни профил Петербурга је разнолик. Ту су позоришта чији је оснивач Министарство културе Русије, славни Александрински театар, Велико драмско позориште, Мало драмско позориште – театар Европе Лава Додина, ту су и градска позоришта чији је оснивач Комитет за културу Санкт Петербурга. Управо ће она бити представљена током „Петербуршке позоришне сезоне”, а ту су и регионална позоришта. Позоришни профил Петербурга су његови значајни и угледни редитељи и глумци, сценографи и композитори, кореографи и мајстори светла. У Петербургу је преко стотину премијера годишње. И наравно, ту су и његови главни брендови, Маријинско позориште и чувена петербуршка Филхармонија.
А на питање којим принципом су се гости из Санкт Петербурга водили приликом избора представа са којима ће гостовати у ЈДП-у, наш саговорник одговара:
–Увек када бирамо представе за нову „Петербуршку позоришну сезону”, трудимо се да водимо рачуна о интересовању публике у земљи у којој гостујемо. Овога пута смо се помно консултовали са пријатељима и колегама из ЈДП-а, и посебно са Тамаром Вучковић. Нама је, наравно, у интересу да представимо оно што је најбоље, али да то буде занимљиво и овдашњим гледаоцима. Све представе из Петербурга које ће гостовати у Београду су сјајно оценили петербуршки и руски позоришни критичари и све је одлично прихватила публика. Свака има неку своју личну, занимљиву причу о настанку. Поред тога, све представе ће бити титловане, преведене, а тај рад на преводу је филигрански, мора да одрази сву сложеност и значење језика, али и да омогући праћење, разумевање представе.
Виктор Минков осврнуо се и на значај културне размене и важност укрштања позоришне енергије најављујући даље планове у неговању културне сарадње између Санкт Петербурга и Београда:
– Савремени свет пролази кроз врло сложене политичке, економске и културне прилике. Све више се удаљавамо и отуђујемо. Искуство ми говори да понекад људи из културе, позоришни људи, чине пуно више од политичара и управо је култура та која, у тешким временима, чини да се те везе сасвим не прекину и учи нас да будемо стрпљивији и бољи једни према другима. Један од мојих циљева је да јачам те везе у култури између наша два народа, да умножавам контакте, ван сваке идеологије, да представљам, да показујем културу моје земље и мог народа, без било какве политике. Мислим да ће следећи корак у нашој сарадњи бити „Дечији Петербург”, који смо већ реализовали у Бечу, Прагу, Берлину, Солуну, Милану и који врло комплексно представља дечије стваралаштво у највећим светским метрополама. Деца су цвет нашег живота. У Петербургу је степен уметничког и музичког образовања деце на врло високом нивоу и ми бисмо желели да то покажемо и српској публици. Наравно, било би врло корисно и добро да у Београд доведемо и звезде петербуршког балета, али то је врло захтеван и скуп пројекат који није могуће остварити без подршке спонзора. Ми смо заиста отворени и желимо да будемо уз Београд и Србију.
Воли осаму на Калемегдану
Виктору Минкову ово није први пут да гостује у Београду и Србији. А ево по чему памти своје претходне боравке:
–Топлина људи, лепота града, осећај блискости и одсуство патетике ми пријају и омогућавају да се осећам као код куће. Волим да шетам по центру, да се осамим на Калемегдану или да застанем крај храма Светог Саве. А, понекад, да једноставно одем у један мали ресторан у предграђу и да са падине посматрам светла ноћног Београда. Лепо ми је на главној градској пијаци где на тезгама леже читава брдашца румених паприка. Смирен сам у овом граду, а то ми је, будући да непрестано путујем послом по свету, веома важно.
5. новембра 2015. године у 19:00 часова Санктпетербуршко драмско позориште »Пријут комедианта« ће представити комад »Браћа« – оригинална интерпретација класичног дела Ф. М. Достојевског »Браћа Карамазови«.
Режијски деби Евгеније Сафонове ће открити кључне идеје књижевног оригинала и уникатне портрете његових ликова. При томе аутор користи минималистичку сценографију, стварајући неки условни простор, у којем доминира глума и особине међуљудских односа.
Трајање представе: 4 сата (са две паузе).
Место: Велика сцена Југословенског драмског позоришта.
Фестивал ће затворити 6. новембра 2015. године у 19:00 часова велика трагедија У. Шекспира »Макбет« – нова интерпретација класичног дела у извођењу европског режисера Љука Персеваља. Аутор је сачувао драмску напетост трагедије скраћивањем до минималног нивоа битне особине класичне представе: декорације и костими. Овде се у центру пажње гледалаца налазе искључиво осећања ликова драме, њихова безгранична самоћа, која је експресивно и снажно представљена од стране глумаца.
Трајање представе: 1 сат, 30 минута (без паузе).
Место: Велика сцена Југословенског драмског позоришта.
Осим позоришних представа у току свих фестивалских дана у Београду ће се одржавати Позоришни уметнички састанци. Уочи сваке представе у Руском дому у Београду гледаоци ће имати јединствену могућност да се упознају са глумцима и ауторима представа, који ће открити странице својих биогррафија, тајне позоришног стваралаштва и закулисног живота, и наравно да ће испричати како су се стварале представе, које ће бити приказане на фестивалу.
Исто тако од 1. до 7. новембра 2015. године ће се одржати две изложбе.
»Петербург у очима анђела: поглед са Исакијевске катедрале« – међународни пројекат, путујућа изложба, која је била отворена у Исакијевској катедрали у Санкт Петербургу 2011. године и која је постала једним од најважнијих културних догађаја у граду. Изложба је већ учествовала у многим међународним културним скуповима, а исто тако је била представљена у француском граду Клермон-Феран, завичају аутора пројекта Исакијевске катедрале – аркитекте Огиуста Монферана. Теме изложбе фотографија: анђели на фону Санкт Петербурга или Санкт Петербург на фону анђела. Изложба познатог руског фотографа Евгенија Морехова приказује разноликост града, све танке нијансе и палету његовог расположења, покзује метафизику Северне престонице Русије.
Место: Руски дом у Београду.
»Чаробан свет петербуршких марионета« – изложба, коју представља Санкт-Петербуршко позориште марионета »Ј. С. Демени«. За експозицију у главном граду Србије било је изабрано тридесет лутака, међу којима су и прве лутке позоришта, оригинална лутка народног уличног позоришта и лик из позоришног комада Јевгенија Демени. Изложба ће упознати посетиоце с изванредним квалитетом израде и живахношћу марионета у рукама професионалних глумаца, а исто тако представиће широк спектар креативне активности позоришта: од комедије А.П. Чехова »Венчање« до драмског комада »Плава птица« по М. Метерлинку и фолклорних прича »Бајка о мртвој кнегињи и о седморици делија«.
Место: Југословенског драмског позоришта.
Међународни фестивал »Петербуршка позоришна сезона« је основан 2007. године. Фестивал је намењен развоју културних, социјалних и туристичких односа између Санкт-Петербурга и других различитих градова планете, светских културних центара. Фестивал увек представља најинтересантније и најтраженије позоришне комаде културне престонице Русије – представе високог уметничког нивоа, које се одликују разноликошћу жанрова и стилова. Осим културних дешавања, на фестивалу се одржавају званични састанци делегација из Санкт-Петербурга и из државе која је домаћин фестивала, потписују се споразуми о сарадњи у сфери културе и туризма. Европљани називају овај пројекат »лицем позоришног Петербурга«, а руски новинари – »позоришним прозором у Европу«.
Извор: Србин.инфо, Руска амбасада
