Pročitaj mi članakCeo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, mnogi su bez nogu. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici, sede od do četiri ujutru kod njega, a on za svakog od ima štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče zabavljao ranjenike, priseća se Gidrina ćerka Jelena Bojanić.
Да ли сте се некада упитали како је глумац Драгомир Бојанић добио надимак Гидра? Одговор и на ову тривију из живота великог глумца открива Бранко Росић у актуелном броју Недељнику. Реч је о шатровачкој верзији његовог „логичнијег“ надимка Драги.
Поред сведочења Николе Која и Петра Божовића, Бранко Росић је разговарао и са његовом ћерком Јеленом Бојанић.
Када је први пут видео код ћерке у соби постер Игија Попа, рекао је: „Добро, дете, шта ће ти од свега овај леш на гостовању?“. Иначе, све њене другарице је звао „Лидија“.
Гидра је знао шта ће се десити са земљом када се појавио Милошевић. Његова ћерка Јелена Бојанић је деведесетих отишла у Америку. Пре тога је била у Лондону. Њен отац се из иностранства вратио због носталгије, а она због његове болести.
„У једном повратку у Србију, 1993, отишла сам директно код њега у болницу. Слетела сам у Будимпешту. Грозно време. Из Будимпеште сам директно отишла на ВМА. Онкологија, четврти спрат. У четири ујутру је све мрачно, а на крају ходника на четвртом спрату светло. Ми се приближавамо. Цео ВМА је био пун војске под оружјем. Није изгледао као болница, већ као објекат под опсадом. Имала сам утисак да сам се вратила у неку другу државу. Моја генерација није била свесна.
Попнемо се и видим кроз мрак гужву. А они довозе хеликоптером рањенике, све деца од 18, 19 година, оперишу их, многи су без ногу. Медицинске сестре довозе те младе рањенике у колицима до татине болничке собе и Гидра им прича вицеве у четири ујутру. Знали смо да му је крај, сестре му шверцују цигарете. А у његовој соби дежурни лекари и рањеници се смеју његовим фазонима. Они седе од 11 до четири ујутру код њега, а он има читав монолог, па за сваког од њих штос. Тако је месец дана умирао и свако вече у тих месец дана забављао рањенике“, рекла је она за Недељник.
