Pročitaj mi članakPesmu o Emini, Alekse Šantiće i danas mnogi rado pevaju i slušaju. A pravu priču o Emini malo njih zna.
„Синоћ кад се враћах из топла хамама,
прођох покрај башче старога имама.
Кад тамо у башчи, у хладу јасмина
с ибриком у руци стајаше Емина“, писао је Алекса Шантић и песмом о лепој Емини истовремено писао и историју севдалинки и љубавних песама на овим просторима.
Емина је захваљујући Шантићевој песми остала упамћена по невероватној лепоти, а њена праунука Алма може да се похвали подједнаком лепотом, али и импресивном каријером.
– У тренутку када је Шантић угледао моју прабаку она је била девојчурак, имала је око 14 година. Истина је да они никада нису разговарали али свакако је његова песма дошла до ње. Увек би се постидела када би је чула на радију и изашла би из собе – објашњава нам Алма Феровић Фазлић, праунука лепе Емине.
У књизи „Мостарење“ објављена је и наводна преписка и расправа Алексе Шантића и његовог брата Пере управо због песме о Емини, која је наводно изазвала велики скандал у чаршији, међутим, према Алминим сазнањима, никаквог негодовања није било, а нема речи ни о „брукању“ које је Пера наводно замерио Алекси.
– Зашто би неко мислио било шта лоше када је Шантић написао најлепшу песму инспирисан девојчицом, а не женом – каже Алма.
О Еминином животу након девојаштва које је остало обележено песмом мало се зна, али зато Алма са нама дели како је даље текао њен живот.
– Емина је родила 14 деце и била је врло посвећена мајка и супруга. Због тако великог броја деце, логично, није имала времена за друге ствари али је јако волела хеклање. Она се са 16 година удала за Авдагу Колудера, познатог велетрговца и врло наичитог мушкарца. Била је увек ведра, весела и насмејана до задњег дана, чак и непосредно пред смрт, па зато кажу да је умрла с осмехом на лицу – открива нам Алма.
Будући да је Емина у време удаје већ била звезда песме, поставља се и питање какав је Авдага имао став о томе.
– Авдага је познавао Алексу Шантића и изузетно га је поштовао, па никада није било разлога за било какву љубомору. Емина је у тренутку сусрета била девојчица, и Алексу није инспирисала љубав, већ просто њена лепота, њене црте лица, оно чиме је одисала и та чистоћа којом је одисала. Наравно, Емину је целог живота пратила чињеница да је опевана и људи широм света долазили су да би је видели. Емини јесте било драго, али никада није дозволила да се због тога узнесе, увек је била скромна и повучена. Наравно да јој је било драго што је опевана, али је ту спознају носила у себи – каже нам унука лепе Емине.
А није само Еминин живот обележен овом песмом, већ и живот свих њених потомака, укључујући ту и Алму, којој је врата
лондонске Краљевске музичке академије отворило певање баш те песме.
Алма се бави музичким театром, а на Краљевској музичкој академији се специјализовала за мјузикле. У Лондону је провела шест година, а вратила се у Сарајево изненада због породичне ситуације.
– Из ове перспективе је то била најбоља могућа одлука јер да се то није догодило, не бих била у браку са супругом Сањином и не бих имала своја два сина, Ису и Зејна. Иначе, и супруг ми је Херцеговац по маминој страни, такође из Мостара, па сам се на овај начин некако и вратила својим мостарским генима – каже нам Алма. Она данас води Институт за музику, театар и мултимедију (иМТМ) у Сарајеву кроз који са колегама ради на едукацији мале деце али и одраслих, школујући их за музички театар.
– Највише волим да гледам успехе младих људи јер сви ми у животу имамо неког ко нас инспирише и ко нам је помогао. Сматрам да је моја најважнија улога на пословном плану управо то да помажем другима да и они доживе професионалну срећу у којој ја уживам годинама – открива Алма, а њена каријера заиста јесте импресивна. Сарађивала је са великим именима попут Елтона Џона, и на великим пројектима, попут мјузикла „Господар прстенова“.
– Мјузикл „Господар прстенова“ је мој лични највећи професионални успех из кога ћу до краја живота црпети искуство. Играла сам главну улогу Галадриел у највећем позористу у Лондону Тхеатре Роyал Друрy Лане и те дане, односно године, никада нећу заборавити. За једног уметника након школе је најважније искуство, а богу хвала стицала сам га на најтежем али и најбољем месту, чувеном Wест Енду у Лондону и све заједно ме је инспирисало да музички театар заживи и у БиХ јер га јер га практично никада нисмо имали. Након повратка у Сарајево са иМТМ сам реализовала мјузикле „Бриљантин“, „Фоотлоосе“, „Прљави плес“ и „Анние“ а тренутно радим на новој продукцији мјузикла „Фласхданце“ који ће у Сарајеву доживети премијеру крајем године.
