Ретко ко остаје равнодушан на његову поезију, која је и овог пута погодила "тачно у центар".

Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују.

Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу.

Ипак, ретко ко остаје равнодушан на његову поезију, која је и овог пута погодила „тачно у центар“.

Аве Сербиа

Од Аве Сербиа до Србе на врбе,
Од Србе на врбе па до шаке јада.
Од шаке јада до Срба на Србе,
Од Србе на Србе па до на дно Ада.

Од Сербиен мусс стербиен до Плаве гробнице,
Од Плаве гробнице до Востани Царице.
Од Востани Царице до Сто за једнога,
Од Сто за једнога и Данка крвавога.

ИЗРОДИ: Милогорци за Цркву гори и од Албанаца https://t.co/CRSGFUpW0A

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 4, 2018

У безнађима ти си се надала,
У безверјима ти си веровала.
И кад Срби нису ти си опраштала,
И твоја земља је Христосе рађала.

Кад би се из својих смрти усправила,
И самој себи би до колена била.
Ниси могла живети изван историје,
Али у њој није смисао Србије.

Извор: iskra.co

Објавио: espreso.rs

Ознаке: Матија Бечковић, Срби, српска поезија