Pročitaj mi članak
Фото: Марко Тодоровић
Све је мање и фрулаша, певања уз гусле и грокталица које неки називају и потреслицама, розгалицама или јањским певањем.
Свирање на гајдама, фрулашка пракса, певање уз гусле и извођење грокталица, на Националној су листи заштите нематеријалног културног наслеђа. До Унескове листе пут је много дужи.
Србија је споразум с Унеском потписала 2010. године, док је Хрватска, која на Унесковој листи већ има музичке елементе, то учинила 2004. године.
Иако гајде имају и Шкоти, свака земља може да заштити онај културни елемент који постоји на том простору, а гајде су код нас посебно угрожене.
Све је мање и фрулаша, певања уз гусле и грокталица које неки називају и потреслицама, розгалицама или јањским певањем.
„Сматрамо да су они веома значајни као елементи за јачање културног и националног идентитета значајно за идентитет“, каже Мирјана Закић, председница Српског етномузиколошког друштва.
За упис на листу Унеска, потребни су снимљени аудио и видео материјали, интензивна сарадња са извођачима и локалним заједницама, са Националним комитетом, Центром за нематеријално култруно наслеђе Србије и Министарством културе и информисања.
„Унеско даје одређену подршку тој заштити и та подршка није уопште безначајна“, каже Мирјана Закић.
Приоритет је стављање до сада предложених музичких елемената на међународну листу Унеска, а у плану је да се, пре свега на Националну листу, ставе староградска песма, и још неки специфични типови певања и традиционалних инструментата.
(РТС)
