Pročitaj mi članakPoštovani moji Vranjanci i svi vi koji odlično znate ko je bio naš Bora Stanković i u čemu se sastoje duh, lepota i srce našeg Vranja. Moram vam reći sledeće... Ovih dana smo, mi, Vranjanci, opet bili gosti "Šarenice".
Знате да је ова емисија РТС-ова, као и да је РТС продуцент нове, веома узнемирујуће (за нас, Врањанце) и неверодостојне серије „Нечиста крв“.
Знате и то да су сцене у њој рађене по фикцији, имагинацији личне слободе и виђења тамо неког сценаристе В. Нановића који је, очигледно, одувек био оптерећен женском голотињом и уживао, по свој прилици – у разврату и блуду.
Јер је чак и у сценарију филма „Коштана“, давних педесетих, веселу Циганчицу која је само волела да игра, пева и води живот без „ланаца“ патријархалне средине, дакле, да без завођења и блудничења (иако Србин из богате куће Стојан, жели и да је жени а она то одбија) разголитио делимично врањску девојку у неким сценама!
Чак и Циганчицу, а зна се одлично у каквом строгом, патријархалном васпитању оне одувек живе и колико им је част важна!
Елем, да се вратим на гостовање у „Шареници“.
Иако је било речи о томе да ће нам водитељи поставити питање о паралели – нова серија „Нечиста крв“ и Бора – старо Врање, нису нам дозволили чак ни да довршимо разговор о дијалекту Врања и његовом духу прошлости и уопште, о суштини и правом тумачењу и души Борине књижевности!
Прекинута сам кад сам тек почела да причам о говору нашег Врања, показавши тиме неодговорност и незнање, необразованост јер, иако сам упитана о особинама дијалекта, задовољили су се са две реченице које су само увод у ову тематику, бојећи се да ћу да говорим о промашају серије и скрнављењу жене, Борине књижевности и животу Врања некад.
Драги моји, ја сам толико љута да не постоји довољно добра описна реченица за моја осећања према ономе што се чини и ради са предивним Бориним делом и његовим ликовима који су Врање представили у традиционалном и домаћинском светлу где је жена била равна икони и толико злоупотребљавана од јутра до мрака јер је била попут најоданије слушкиње у својој породици а од толиког посла и мука, брига – није имала времена ни да мисли о својим правима а камо ли 24 сата да размишља о физичком задовољству!
Е, али малопре, опет на РТС-у, у госте им је дошла унука сценаристе В. Нановића која је, сва поносна и у високом сјају бижутеријског сценаријског надахнућа – говорила о свом деди и објашњавала колико је срећна због новог остварења које је Србија једва чекалаааа!
Чак је и нова књига спремна, по неистинитим догађајима Бориних дела где су сви Борини ликови злоупотребљени и дате су им радње, размишљања и осећаји којих би се и Бора постидео иако је издалека писао о нечистој крви (снохачењу, родоскрвнућу), појави не само у старом Врању већ и у брдским и планинским просторима целе Србије где је печалбарство нагонило и на такве примитивне глупости и тужне радње који имају корен у обичајима прастарих Словена и који нису специфични за наш крај, где је било спорадичних случајева којих и данас има у Србији, у забитим пределима.
Замислите ви то, Србија чекала да види како се врањске девојке, удовице и жене голе „фрљав“ у постеље својих газди и аџија и по „цел д’н мислив на онеј работе“!
А, тек вечерас и сутра знате ли шта ћете видети?
Видећете Ташану (удовицу у драми нашег Боре која живи попут светице, у мрачним собама врањског дома јер бело видело не сме да види после мужевљеве смрти која се подала из љубави само Сарошу, касније, и која није Трифунова снаја јер хаџи Трифун има само једног сина Миту, касније је то ефенди Мита, отац Софкин, а не Ђорђа и Јовчу!
Ту исту Ташану, смерну, мучену и срамежљиву жену која, иако је имала и своје страсти и љубави и мисли о другом мушкарцу а није их смела јавно изрећи – видећете је вечерас у епизоди нове серије где седи на миндерлуку распуштене косе, у скупоценој кућној хаљини од свиле, полуголу и раскречених ногу, па док с цигаретом у руци изазовно гледа владику – тресе груди пред слугом Божјим, инати му се и каже му у стилу – ето шта је Арнаутин добио, на му тој све, сад она има све, нек види како живи!
Попут какве „лаке“ жене кикоће се, сва разуздана!
И…шта ли ћемо још све видети, јер су ови ликови у Нановићевом сценарију плод његове маште, нису то људи Бориних дела.
Знате, ја јесам за креативност и слободу делања у било којој уметности.
Али, до границе која почиње да баца неистину и тамну сенку на морал неког човека или читавог ентитета, заједнице попут врањског живља 19. века и раније које је поштовало ред, где свекар није био сводник те је продавао и позајмљивао Арнаутима и Турцима своје снаје и мајке својих унука, где се Цона убија јер затрудни са сеоским учитељем, где је Коштана само неискварена Циганка талентована за песму, где мужеви Врањанци не шаљу жене у манастире (то су радили на енглеском двору, посебно династија Тјудор, не врањски трговци и домаћини) не моји Врањанци код којих је традиција да су им кандила даноноћно горела на гробовима најдражих и где се слава припремала месецима раније, где су димије носиле само аџијске ћерке( ради тафрења и показивања друштвеног статуса са свилом из Цариграда) не и Врањанке из градских врањских кућа које су носиле дуге црне сукње и јелеке, где су породица, срам, част и достојанство били врх нашег феудалног врањског друштва, мушкарац заштитник куће а жена онај стуб без које би кућа била срушена.
Представити Врање без његовог говора, духа, обичаја православних, без вере, без патријархалности у свему – грех је и брука за нас, Врањанце, неправедно према Бори!
Ја нисам могла ни реч о томе да кажем у Шареници!
Нормално, своју срамоту неће на јавно!
Али смо им сви који смо били тамо гласно и јасно рекли шта мислимо о скрнављењу наше прошлости.
Ја сам, кад се снимање завршило, пришла публици у студију, рекла им да је нова серија Нечиста крв лаж и неверодостојно приказивање и Боре и Врања, поделила им моју књигу о Врању Хроника једне носталгије и рекла им да прочитају ако желе да знају истину, бар делић моје књиге и опет – Бору.
И, да се разумемо, серија је ок.
Глумци, продукција, костими (сем тонског дела).
Чак је и тема нечисте крви у реду.
И голотиња.
И неистине.
И фикција сценаристе и режије, свако има право да замисли филм, књигу и сл. по свом сензибилитету.
Али, нек се окану идеје да је то Врање, нек узму потпуно друге ликове и нек преселе радњу, рецимо – у београдски Пашалук!
Па, нек тамо говоре београдским говором и смешним акцентима.
Овом приликом ја вам се обраћам за идеју, помоћ или било који начин да јавно иступим и ја и ко још жели са мном (можда и остали књижевници или хроничари Врања и ко жели) , да некако гостујемо негде у јавности на неком ТВ каналу српском или слично и да се тако оградимо од ове бруке.
Заслужујемо то и ми и Бора!
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2021
