Pročitaj mi članak
„Кустендорф“ – најнеобичнија и најзначајнија смотра уметности „на овим просторима“.
Гилмор, Мејсон, као и Брајан Фери, долазе инспирисани филмом „Црна мачка, бели мачор“
На шести фестивал „Кустендорф“ долазак су потврдили чланови „Пинк Флојда“ Дејв Гилмор и Ник Мејсон, легендарни Брајан Фери, светска лепотица Моника Белучи, директор Британског филмског института Аманда Невил, а 16. јануара прворазредни догађај отвара филм „Цвеће рата“ кинеског редитеља Занга Имуа, који такође долази у Дрвенград.
– Гилмор, Мејсон и Фери су на нашем сајту видели шта радимо, гледали су мој филм „Црна мачка, бели мачор“, довољно да дођу на дружење са младим филмским ствараоцима. Срести такве великане за мене је било остварење сна у младости, тако се сада осећају и учесници „Кустендорфа“ – каже Кустурица, истичући да је од оснивања фестивал социјални и еколошки пројекат, нетипичан узорак Србије коме се једнако диве учесници и публика.
– Долазак великана је важан, јер желимо да млади на делу виде да су њихови циљеви достижни ако су исправни.
Све је почело 2008. сахраном холивудског акционог хита, филма „Дие Хард 4“. Публика се онда преселила у биоскопске сале, и у кућама старим преко 100 година оживела је најбоља, висока филмска технологија.
Председник жирија био је Петер Хандке, највећи живи писац немачког говорног подручја. Сусрет почасног госта Никите Михалкова и домаћина Емира Кустурице на капији Дрвенграда трасирао је неформални приступ који траје: питао је Кустурица Михалкова „Шта ћеш да попијеш?“, великан је одговорио у словенском стилу: „Све!“ Били су ту, тог тренутка, редитељи Фатих Акин, Кристијан Мунђију, Еран Колирин, глумци Разван Василеску, Мики Манојловић…
Идеју да главну награду назове „Златно јаје“, Кустурица је добио током разговора са Габријелом Гарсијом Маркесом. Писац сматра да јаје симболизује суштину космоса. До сада, награду су добили млади ствараоци: Хозе Енрике Иглесијас, Коки Хасеи, Михаела Брезис и Одед Бинун, Соња Карпунина и Фернандо Помарес.
Следеће године, звезда фестивала био је Џим Џармуш, а селектор филмског фестивала у Кану Тјери Фремо одржао је радионицу: незаборавно тумачење дигитално рестаурираних копија немих филмова пионира режије – браће Лимијер. Највише симпатија и пажње усмерено је на младог јапанског редитеља Коки Хасеиа, добитника „Златног јајета“. Коки је у цркви Светог Саве у Дрвенграду примио свету тајну крштења, а од свог духовног оца и кума Емира Кустурице – добио је име Стефан.
Дрвенград је 2010. угостио Џонија Депа, непосредног, неформалног мангупа светске кинематографије спремног да за „Новости“ говори о деци, породици, пријатељима и холивудским „ловаторима“. Млади филмски аутори због којих фестивал постоји, упознали су најбоље: Павела Лунгина, Кристијана Кариона, Фатиха Акина, Елију Сулејмана, Асгара Фархадија, Марђан Сатрапи, Сару Драјвер, Џонатана Вајсгала…
– Кад се филм „Цар“ појавио, а бави се 1565. годином и врхунцем тираније Ивана Грозног, доживео сам низ непријатности. Мислили су многи да је остварење у вези са садашњим тренутком у Русији, што није истина – рекао је тада велики Лунгин „Новостима“, објашњавајући да Русија данас нема тиранију у власти.
Следеће 2011. године, поново Михалаков, са новом спектакуларном антифашистичком сагом „Варљиво сунце 2 – Егзодус“, донео је великан на српски језик преведен „Манифест просвећеног конзервативизма“, поручујући: „Еуфорија либералне демократије је прошла! Дошло је време за реалне промене!
Оне ће настати без револуције и контрареволуције, у буци глобалних промена ново особље мора видети и чути свој народ, а универзална идеологија за промене постоји, зовемо је – просвећено конзервативна.“ Уз Михалкова у Дрвенграду су били суперстар Гаел Гарсија Бернал, Ерик Попе, Филип Ремунда, Вито Клусак, Јан Хребејк. Можда и најзначајнији филмски аутор данашњице, Абас Кјаростами, тумачио је за „Новости“ културну, историјску, политичку и финансијску слагалицу Блиског истока, према којој је балканска – „мачји кашаљ“.
Прошле године, походио је „Кустендорф“ двојац, браћа Дарден, власници највише канских признања у историји кинематографије. Почасни гост 2012. био је турски редитељ Нури Билге Џејлан, иако су „Мајке Сребренице“ од њега тражиле да то не чини.
– Такве ствари се дешавају, кажу вам немојте у Израел, немојте у Јерменију, а одбити могућност сусрета је бесмислено – понављао је славни редитељ.
За њим, стизали су у магичну оазу Изабел Ипер, „зли поручник“ Ејбел Ферара, Ким Ки Дук, Лејла Хатами… Капије фестивалског Мећавника отварају се 16. јануара.
(Новости)
