Прочитај ми чланакАкадемик Матија Бећковић оценио је да су Срби кроз историју довели себе у ситуацију да данас од других слушају "грозоте о себи", које су сами себи беспотребно приписивали.
Академик Матија Бећковић оценио је да су Срби кроз историју довели себе у ситуацију да данас од других слушају „грозоте о себи“, које су сами себи беспотребно приписивали.
– Све грозоте које слушамо о нама, они су прво чули од нас. Нико нам није говорио то што смо ми говорили о себи. Да смо слуге окупатора, издајници, то није рекао нико ко је са стране знао и гледао шта се овде догађало – рекао је Бећковић на промоцији књиге великог српског православног мислиоца у емиграцији Марка С. Марковића.
Бећковић је у парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду оценио да су лажи, самоуништавање и самомржња искривиле свест многих нараштаја код Срба и онемогућили да престане грађански рат.
– Сведоци смо 50-годишње лажи. Кажемо како су у другим републикама забетониране јаме са Србима, а ми у Србији имамо такве масовне гробнице и очекујемо да ваљда неко други, Доналд Трамп нареди да то откопамо – рекао је Бећковић.
Он је навео да су српску емиграцију чинили већином људи који се из немачких логора нису вратили у комунистичку Југославију, јер је голготу кроз коју су крајем Другог светског рата прошли припадници Равногорског покрета преживело веома мало њих.
Како је Бећковић нагласио, један од њих је и Марковић, који је као 20-годишњак преживео ту голготу и ни крив, ни дужан живео под тим жигом народног издајника.
Бећковић је истакао да је мало европских народа као што је српски, који имају личност „у својим темељима и личној карти“, попут Светог Саве „који је одредио крст којим се крстио, језик којим говоримо и писмо којим пишемо“, али да су Срби успели да „потроше своје заслуге“.
– Успели смо да потрошимо своју историју, своје моралне, културне заслуге и да будемо третирани као варвари, као људи који нису озидали Жичу, ни Студеницу, Раваницу, Милешеву, Хиландар, Каленић, Лазарицу, ни Морачу, јер никад нисте ни чули да су то главни градови Србије, нити да ће неко направити путеве до тих светиња и показати свету да ту, ипак, та свећа није утуљена – рекао је он.
Рецензент Радован Калабић рекао је да је Марковића лична и стваралачка биографија профилисала као православног мислиоца у западном свијету и српског политичког емигранта у западном свијету, што су биле двије подједнако незахвалне и ризичне позиције.
Калабић је навео да „Корени српског бића“ обухватају две Марковићеве књиге: „Свети Сава, светитељ и просветитељ“ и „Тајна Косова“ написане 70-тих година у време када је Уставом из 1974. године отпочела фрагментација Србије.
Марко С. Марковић рођен је 1924. године у Београду, а са 19 година придружио се Равногорском покрету где је обављао дужност подсекретара у Верско-идеолошком одсјеку Врховне команде Југословенске војске у отаџбини.
Његов отац Србољуб Марковић, докторирао је на Сорбони и одликован на Куманову као резервни коњички официр, а деда по мајци доктор Ђорђе Јовановић водио је порекло од Карађорђевог војводе Јанка Катића, а био је лични лекар краља Александра Првог Обреновића.
Марковић је докторирао 1975. године на Сорбони, живео је и у САД, а умро је 2012. године.
