Pročitaj mi članakBliznakinje Gobović, Marija i Marina (32), sve korake u životu napravile su zajedno - prohodale su, propričale i propevale u isto vreme, završile studije prava i opredelile se za etno-muziku, zahvaljujući kojoj danas pevaju na scenama širom sveta.
МАРИЈА: Иако физички не личимо као јаје јајету, Марина и ја смо увек биле типичне близнакиње. Готово све у животу смо радиле заједно – од првих корака које смо направиле до првог наступа на великој сцени. Имамо иста интересовања и навике, исте врлине и мане, а делимо и заједнички таленат. Музика је увек била најважнији део нашег живота.
Певале смо заједно и као девојчице и неуморно вежбале клавир, док су се друга деца играла. Када смо се опредељивале за студије, заједно смо донеле одлуку да студирамо права, па смо и испите полагале у истим роковима, с готово идентичним успехом. Желеле смо да поред музике имамо још једну професију, али нисмо одустајале од својих снова. Биле смо вокалне солисткиње КУД „Бранко Цветковић“ и тако почеле да певамо изворну музику. Много смо научиле у КУД, стекле смо самопоуздање, научиле да се боримо с тремом, да се понашамо на сцени.
Путовале смо по земљи и иностранству, стекле много пријатеља, али смо увек биле упућене једна на другу. Прекретница у нашој каријери био је моменат кад нас је Мерима Његомир, одговорни уредник народне музике у музичкој продукцији РТС, чула на великој аудицији и изабрала да направимо трајне снимке за архив Радио Београда. Њене речи хвале биле су за нас подстицај да наставимо музичку каријеру. Снимиле смо два албума, „Зора“ и „Пробуди се“, и биле препоносне кад смо Мериму позвале да нам буде специјални гост на нашем солистичком концерту у Сава центру.
МАРИНА: Марија и ја увек смо слушале исту музику, читале исте књиге, маштале о сличним стварима. Имамо готово идентичан укус за моду, али увек бирамо другачије ствари. Она је плавуша, а ја бринета, па нам пристају различите палете боја. Неки менаџери су ми предлагали да се и ја офарбам у плаво како бисмо биле сличније, али ја мислим да то није неопходно – много је важније то што нам се гласови идеално слажу.
Иначе, често нам се дешава да у исто време покушавамо да кажемо исту ствар, истим речима, наравно. Једна другој звучимо као ехо, што нас понекад доводи у комичне ситуације. Биле смо ментори у једном телевизијском музичком такмичењу и увек смо, не знајући шта је она друга рекла, учеснике оцењивале малтене идентично, стављајући им исте примедбе и хвалећи исте ствари.
Сада се, кад идемо на телевизијска гостовања, унапред договоримо шта ће која да каже, да не бисмо спонтано хорски одговарале. Симетрија у нашим животима је толика да смо се обе удале за електроинжењере, обојица су рођена 1982. године, и веровали или не – обојица се зову Бојан.
