Pročitaj mi članak
После само пар сати од отварања споменика на Нишавском кеју, изнад јединог градског тоалета, полемике о овом постаменту су већ почеле да колају градом.
Основна замерка овом споменику је што у натпису на српском језику недостају слова Ћ и Ш, а остале се своде на то да ће овај споменик бити једино обележје следеће године када се у Нишу обележава 1.700 година од проглашења Миланског едикта чиме је поред других вера признато и хришћанство.
Појединцима није јасно ни зашто је на постаменту написана 312. година када едикт датира из 313. године. Градоначелник Ниша Милош Симоновић каже да је споменик изграђен као део пројекта који је реализован у само неколико европских земаља.
– Споменици су изграђени у градовима које су обележили римски императори у прошлости. Ниш је један од њих као место рођења цара Константина. Један од градова је и Рим где је била чувена битка управо 312. године и Ниш је део тог пројекта и у оквиру тог пројекта је и постављено ово спомен обележје – рекао је Симоновић.
У граду где се родио цар Константин, упућени тврде да је споменик с овом симболиком требало да постави Град Ниш из својих средстава, а не туђих. Идејни творац спомен обележја је директор аустријске фондације „Арт Карнунтум“ Пјеро Бордин, а дело је вајара Милета Коцева који је на градском сајту о Миланском едикту дао своју реч.
Најжешћу критику на форумима, али и самом градском сајту имао је Жељко Филиповић из удружења „Ћирилица“ који је послао писмо патријарху Иринеју у коме тражи да се споменик уклони или да се постави нова табла са ћириличним писмом.
-„Ин хоц сигно винцес“ што значи „Под овим знаком победићеш“, написано је на обележју као „Под овим знаком победицес“, Не смата мени „недостатак слова Ћ и Ш“, него избегавање српског ћириличног писма за српски језик! То није исто! Како то да грчки текст може да буде на грчком писму; да латински текст може да буде на латинском писму; а само српски текст не може да буде на српском писму? Зашто аутор крај најсавршенијег писма за српски језик користи туђе писмо, па крај две здраве ноге на силу храмље. Зар заиста српски језик не може да се пише српском ћирилицом, па чак и по цену овакве срамоте пред светом, пред нашим прецима и потомцима? Свет ће нас питати како то мислимо да поштујемо цара Константина кад не поштујемо ни сами себе ни своје писмо – објашњава Филиповић.
Миле Коцев, аутор обележја огласио се погођен овим критикама, али и писањем неких медија о споменику.
– Уметност не треба нешто посебно објашњавати, а нарочито не ону која је тако очигледна и схватљива на први поглед. Уметност треба разумети или се бар потрудити да се разуме. Уколико се жели критиковати и полемисати потребно је елементарно знање, уметност не трпи празне приче. Уметност је изнад свега, изнад идеологија, ускогрудог размишљања, празних позадинских порука а надасве изнад плитке свести. Она нас уздиже и изграђује, чини нас племенитијим и умно широким бићима. Она не трпи покушаје својатања, преусмеравања суштинског значења, нити је у функцији ћирилице или латинице а нарочито не део јефтиног маркетинга, она је потпуно самостална, потпуно универзална, слободна. Правити сензацију на рачун уметности је накарадно и недопустиво, она је сама по себи сензација – нагласио је Коцев у свом обраћању.
Како стоји уз коментар аутора планирано је да се поред овог обележја постави табла која би на пет језика ближе појаснила значај споменика.
На табли би требало да пише да је Ниш место рођења цара Константина, да је Константин преминуо у Измиту, а сахрањен у Константинопољу. Такође, била би објашњења и “спорна” 312. година када је уочи битке код Милвијског моста Константин угледао на небу Христов монограм и наредио војницима да тај знак ставе на своје заставе и штитове.
Двери за уклањање споменика
Како кажу у овом покрету употребом латинске абецеде нанета је непоправљива штета грађанима Ниша и они су овим гестом увређени и понижени. Двери истичу да српски народ већ хиљаду година користи своје ћирилично писмо у свим областима свог приватног, јавног и породичног живота, па се овај гест не може ничим оправдати. Са друге стране, кажу у овом покрету, ово је само још једна потврда духовног, културног, националног и етничког пропадања нашег народа. Стога Двери предлажу уклањање ове плоче и замену другом на којој ће бити исписан српски текст ћириличним писмом и исправном језичком формулацијом.
(Јужне вести)
