Junaci romana slavnog Vranjanca Borisava Bore Stankovića, svi do jednog, vole život i uživanje, lepotu i sreću, ali im sudbina pruža samo žal i promašaje.

Све се уротило против њих: и патријархалне забране, и положај у друштву, и моралне норме и брачне обавезе, а они стално, попут газда Миткета из „Коштане“ или Софке у „Нечистој крви“, непрестано пружају руке за нечим савршеним, великим, узвишеним.

pixabay.com

Желе да побегну у бели свет, да се извуку из свог кавеза и спасу трагичног усуда. Али, то им не полази за руком, баш као што каже један од Бориних ликова, Јовча: „Оно што ти је срце тражило, никада ниси имао.“

У свим Станковићевим делима тај недостижни идеал увек је истинска љубав и она је увек толико фатална да ниједна личност не може да је оствари. Зато је код њега месар опчињен месечином која код Боре увек има чаробну моћ, а патролџија изгара од превелике страсти према удатој лепотици Паши, млада берачица дувана од љубавне грознице, а прва комшиница и љубавница од бедног живота после удаје за невољеног човека.

Зато им је садашњица празна, а будућност поразна, баш како је и велики писац повремено осећао за сопствену судбину. Већ за прву Борину љубав у оно доба би многи рекли да је и сама нечиста. Он је био заљубљен у своју ујну.

Izvor: Vesti

Oznake: Vranjanac Borisav Stanković, Koštana, prva ljubav, romani vranjanskog velikana