Pročitaj mi članakBEOGRAD - Diva srpskog i jugoslovenskog glumišta Milena Dravić biće sahranjena danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Комеморација поводом смрти Милене Дравић одржава се на сцени „Данило Бата Стојковић“ у Звездара театру.
Foto: Printscreen Youtube
Сцена „Бата Стојковић“ мала је да прими све оне који желе да упуте последње збогом диви српског и југословенског филма.
Пре почетак комеморације чује се тихи жамор колега који причају међу собом:
„Била је највећа, само да је поживела још“ и „Није могла без свог Гаге, сад су заједно“…
„Ако сте се родили са великим даром за глуму и великом лепотом име вам је Милена Дравић. Она је на овој сцени била награђена Добричиним прстеном. Тада је рекла да јој Звездара театар срце и душа. То ћемо заувек памтити и уклесаћемо у наше позориште те речи. Није било лепшег и достојанственијег пара од ње и Драгана. Данас две и по године од њиховог растанка састаће се поново на месту које постоји за највеће љубави каква је била њихова. Живот је бол и ми се привикавамо на бол, ал боли. Тако је било и кад је Милена отишла. Зато данас имамо снаге само за две речи: Збогом, Милена“, рекао је Душан Ковачевић.
„Остаје нам само да се поносимо што је била наша. Што је прешла границу али није отишла. Што је била лепа, искрена и драга. Лепа и храбра до последњег даха. Храбра јер се борила са страшним биткама за Драгановим животом, па онда за својим. Обе битке је изгубила. Сигурна сам да њена душа иде ка неком свитању. Била је добар пријатељ, искрена, драга, лепа. Са много љубави и поштовања и туге ја само могу сада да кажем Збогом Милена, за сад“, рекла је Милена кума Сека Саблић једва суздржавши сузе.
Радослав Зеленовић: Умитнички опус Милене Дравић је историја кинематографије. Публика ју је обожавала. Имала је харизму. Увек је била најбоља и више од тога. Била је узор како треба волети своје улоге. Није могуће одабрати њене најбоље улоге. Зато што је од дебија 1959. до сад остварила 118 улога. Показала је да уме да буде своја и ненадмашна у свакој улози. У свакој је покушавала да докаже да има наде. и она и Гага су говорили оно што је све нас тиштило. Њихов глас се чуо далеко. Сада када се опраштамо од Милене осећамо да се сливају све улоге у један филм о кинематографији који остаје заоставштина генерацијама које треб да буду поносни што је постојала истинска дива филма каква је била Милена.
Драга Милена врата која си оставила отворена када си дошла у кинематографију остају отворена за љубав и поштовање заувек. Збогом драга наша Милена.Радослав Зеленовић: Умитнички опус Милене Дравић је историја кинематографије. Публика ју је обожавала. Имала је харизму. Увек је била најбоља и више од тога. Била је узор како треба волети своје улоге. Није могуће одабрати њене најбоље улоге. Зато што је од дебија 1959. до сад остварила 118 улога. Показала је да уме да буде своја и ненадмашна у свакој улози. У свакој је покушавала да докаже да има наде. и она и Гага су говорили оно што је све нас тиштило. Њихов глас се чуо далеко. Сада када се опраштамо од Милене осећамо да се сливају све улоге у један филм о кинематографији који остаје заоставштина генерацијама које треб да буду поносни што је постојала истинска дива филма каква је била Милена.
Драга Милена врата која си оставила отворена када си дошла у кинематографију остају отворена за љубав и поштовање заувек. Збогом драга наша Милена.
Међу првима на комеморацију су стигли Дејан Луткић, Миодраг Кривокапић, Тамара Драгичевић са братом Миодрагом. Стигли су и Петар Бенчина и Дејан Мијач. Миленина кума Сека Саблић у црнини дошла је да испрати диву.
У Звездара театар стигли су Миленине колеге Радош Бајић, Војин Ћетковић, редитељ Шотра, Раде Шербеџија… Пера Божовић док је улазио у Звездара тетар тужно је гледао у Миленине слике које су окачене на зидовима.
Стао је на кратко погледао је и ушао унутра.
Стигао је и Драган Бјелогрлић.
Глумци изјављују саучешће Миленином брату Радету.
Милена Дравић преминула је 14. октобра у 79. години након тешке болести.
Милена Дравић је у Звездара театру играла 28 година током којих је остварила улоге у представама „Птиц и Птица“ (1987), „Урнебесна трагедија“ (1991), „Како потаманити гамад“ (1994), „Лари Томпсон, трагедија једне младости“ (1996), „Мој отац у борби против ниткова из свемира“ (1998).
Представа у којој је најдуже играла је „Лари Томпсон, трагедија једне младости“ коју је током 18 година одиграла 314 пута.
Дравић је рођена 5. октобра 1940. године.
Глумила је у више од 100 филмских остварења и једина је глумица са ових простора награђена на Канском фестивалу – за улогу Каће у филму „Посебан третман“ по сценарију Душана Ковачевића у режији Горана Паскаљевића.
За улогу у филму „Јутро“ Пурише Ђорђевића добила је „Златну ружу“ на Венецијанском фестивалу, а за улогу у филму „Прекобројна“ Бранка Бауера „Златну арену“ у Пули, чиме је постала најмлађи лауреат тог ласкавог признања.
Дравићевој је у Звездара театру у децембру прошле године уручен и „Добричин прстен“ за животно дело.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
